Sa Bažalcem na kafi: Attaché

Sad nešto drugačije. Inostrano. Volimo mi Srbi sve što nije naše, tako da zavolećete i ovog sjajnog i harizmatičnog momka. On je Attaché. Producent i di-džej. I to radi lajv, e! Pred svoj nastup u klubu DOT u četvrtak 19. aprila, bio je dovoljno ljubazan da popije kafu sa mnom (virtuelnu doduše) i otkrije nam nešto više o sebi.

Zdravo, AttachéMolim tepredstavi se srpskoj publici koja će imati priliku da te po prvi put čuje u Beogradu. 

Zdravo Srbija! Moje pravo ime je Adam Dabrovski i dolazim iz Katovica u Poljskoj. Trenutno živim u Ljubljani gde studiram novinarstvo. Alijas Attache predstavlja moju ljubav prema različitim hobijima kao što su istorija, militarizam, politika, sport…  

Kako si ušao u svet elektronske muzike? 

Isprva sam dosta slušao drum n bass, dubstep I ponešto hardstyle-a. U 2010. sam odlučio da započnem da produciram i to preko Reason DAW-a. Na početku je to, kao dorađivanje video snimaka, bilo samo iz zabave. Ipak, 2013. godine  sam  upisao novinarstvo i upoznao Lukasa Polzaka aka Wudeca koji je producirao jednu vrstu alternativnog psihodeličnog tehna.

Započeli smo saradnju koja nije bila dugoročna, ali sam nakon toga čvrsto odlučio da se posvetim tekno muzici. Proboj na scenu sam napravio remiksom za traku Prevision koju je uradio Viadrina. Puštali se je velikani kao što su John Digweed, Marcel Dettmann, Andrew Weatherall… Nakon toga sam znao da umem i mogu da produciram kvalitetnu muziku. 

Reci nam nešto više o tvom live nastupu. 

Radim live i hibrid setove od 2012. godine kada sam i počeo da nastupam kao di-džej. Koristim dva midi kontrolera: APC40 i MPK mini. Zatim mikrofon zbog vokala i efekata. Planiram da dodam još elemenata, na primer gitaru. Naravno, verujem da oprema nije uopšte toliko bitna u ovom poslu, već emocije koje prenosite na publiku.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost? 

Trenutno se nalazim u jako bitnom trenutku svog života i karijere. U septembru branim svoj master rad, i nakon toga ću se verovatno preseliti u Berlin. Ono što jeste sigurno je da ću izbaciti novu traku uskoro.
U poslednjih nekoliko meseci sam napravio dosta ambijentalnih tekno traka koje jedva čekam da objavim.
Takođe, želeo bih da imam turneju po Aziji –  sedište moje izdavačke kuće Oslated je u Seulu u Južnoj Koreji.  

Da li prvi put dolaziš u Srbiju? 

Da! Nakon objavljivanja trake Sarajevo na HATE kanalu dosta Srba je počelo da prati moj rad i daje podršku, i ova žurka će biti sjajna prilika da se upoznamo! 

Šta može publika da očekuje od moćnog Attache-a? 

Ogroman zid zvuka koji se obrušava na vas!  

Henry Saiz: “Obožavali smo publiku prošlog puta kada smo nastupali u Beogradu!“

Uoči ponovnog nastupa Henry Saiza live sa bendom, postavili smo mu nekoliko pitanja:

Prošlo je godinu dana od tvog prošlog nastupa u Beogradu, šta se izbudljivo dogodilo u međuvremenu?

Skoro smo stigli do trenutka kada ćemo konačno objaviti audiovizuelni album na kojem, zajedno sa svojim bendom radim proteklih godinu ipo dana, tako da, sam rad na tom projektu bio je jedno neviđeno uzbudljivo putovanje.

Inspirisan si poznatim umetnicima poput Kubrick-a, Lynch-a, Bergman-a, Dali-ja… Da li postoje neki savremeni artisti na koje bi želeo da nam skreneš pažnju?

Pratim previše različitih umetničkih pokreta i da budem iskren, među njima ne mogu da izdvojim samo nekoliko artista.

Koje su tvoje top 3 trake svih vremena, različitih muzičkih žanrova?

Uh, ovo je veoma teško pitanje hahaha. Ima ih daleko mnogo više od samo tri.

Tvoj novi album ili bolje rečeno projekat, u aprilu će konačno će konačno biti izdat. Koje je tvoje iskustvo tokom njegovog snimanja?

Ludo, izazovno, malo iscrpljujuće ponekad, ali sveukupno neverovatno. Ovo bi moglo da bude jedan od najvećih projekata u mojoj karijeri, tako da sam vrlo ponosan i srećan što smo uspeli sve da pretvorimo u stvarnost.

Ti i bend, već ste upoznati sa našom publikom, na predstojećem nastupu, šta očekujete od njih, a šta oni mogu da očekuju od vas?

Obožavali smo publiku prošlog puta kada smo nastupali u Beogradu, bila je vrlo otvorenog uma i vajb koji je emitovala bio je fantastičan. Odlično smo se proveli i veoma se radujemo što smo 13. aprila ponovo kod vas. Sigurni smo da će i ovog puta biti podjednako odlično!

Vidimo se uskoro!

Jan Blomqvist: „Želim da svojom muzikom činim srećnim ljude u publici“

Avangardni nemački elektro-pop umetnik i jedan od najtraženijih live act izvođača na svetu, Jan Blomqvist, nastupiće prvi put u Beogradu, u pratnji benda, u petak 13. aprila u Hangaru kod Luke Beograd (Knežopoljska 3). Pored ovog sastava, na bini će se naći i španski di-džej, producent i live act umetnik Henry Saiz sa bendom.

Blender je postavio pet pitanja kojim je želeo da našu publiku bolje upozna sa ovim umetnikom.

1. Kakav je osećaj kada ti se snovi ostvare i da li si na putu do vrha imao trenutaka kada si sumnjao u sebe?

U stvari ništa posebno se nije promenilo i dalje radim svoj posao verujući u sebe i u to što radim. U ovih prvih 8 godina moje karijere, nije sve išlo tako dobro. Morao sam da radim kao barmen da bih imao od čega da živim, a posle toga je sve krenulo korak po korak do trenutka kada sam mogao da priuštim da nastupam zajedno sa svojim bendom i svoj studio prebacim iz dnevne sobe u pravi studijski prostor. Na kraju, sve to zajedno ne izgleda kao ostvarenje svojih snova, verovatno iz razloga što je bio postepen, veoma dug proces i jako naporan rad, da bi se sve ostvarilo. Nije baš kao da sam dobio na lutriji. Ono što ljudi ne primećuju je da ja jednostavno radim posao koji je nekada veoma frustrirajući i dešava se da mi je teško da se motivišem zbog ogromnog pritiska oko produciranja i izdavanja novih pesama. Ovo se sada žalim na visokom nivou, ali sve u svemu biti sposban da zaradiš za život baveći se muzikom generalno me čini srećnim. Ipak, ostvarenje snova za mene bi značila jedna kuća na planini 🙂

2. Koji je razlog zbog kojeg si uključio bend u svoj live nastup i koja je najuzbudljivija stvar u nastupu zajedno sa bendom?

Mnogo je zanimljivije nastupati zajedno sa bendom. Kada sam sam, pritiskam dugmiće, puštam semplove i mixujem ih live, dok sa bendom potpuno je drugačija dinamika na stejdžu. Momci i ja, veoma smo dugo prijatelji, čak smo kao klinci zajedno svirali u punk rock bendu i očigledno da je mnogo zanimljivije kada putujemo i rokamo zajedno. Mogao bih to da uporedim sa fudbalom, zabavno je kada sam šutiraš, ali je drugačije, mnogo više nagrađujuće i zabavnije iskustvo kada igraš u timu. Takođe, kada smo zajedno ima više prostora iznenađenjima, ne ispadne uvek sve tako dobro, ali nekada se dese stvari koje ne bi bolje mogli ni da ispalniramo. Baš ti momenti su neverovatni, kada kreiramo nešto potpuno novo dok je tu 5000 ljudi, da zajedno sa nama posvedoči tom momentu.

3. Da li po tvom mišljenju postoji kraj u karijeri jednog umetnika? Da li postoje određene stvari, koje kada dostigneš, možeš da kažeš da ti puno srce i da si sve završio?

Ne! Srećom, ne postoji stvar kao što je kraj. Ne bih voleo da se bavim poslom koji u potpunosti možeš da završiš bez ikakve dalje šanse za razvojem.Volim činjenicu da, ne da je samo moguće, već i gotovo obavezno, da se ponovo otkrivate u mojoj sferi posla, što je veliki izazov ali i najveća nagrada. Ne vidim sebe da ikada završavam muziku, bar ne u životnom veku. Možda neću sve vreme biti na stejdžu, ali ću se na ovaj ili onaj način, svakako baviti muzikom.

4. Koji je tvoj omiljeni artist i album svih vremena?

Odgovor na ovo pitanje uvek je drugačiji jer se menja kako se i ja menjam kao osoba. Pre nekoliko godina, duže vreme, Trentemoller-ov Last Resort bio mi je omiljen, nakon toga voleo sam Stephan Bodzin-ov, Power Of Ten. Ranije, dok sam bio mlad, moj omiljeni album svih vremena bio je OK Computer od Radiohead-a. Generalno moram da priznam da nisam osoba koja sluša jedan album od početka do kraja, a razlog tome je da uvek postoji pesma ili pesme sa albuma koje mi se toliko i ne dopadaju, to takođe važi čak i za moj album 🙂

5. Koje stvari želiš da uradiš tokom svog života?

Želim da ostanem zadovoljan i zdrav, da smanjim stres i alkohol i da više vežbam. Želim da odem na planinarenje od tri nedelje u Patagoniju i Nepal i želim da svojom muzikom činim srećnim ljude u publici.

Ulaznice za ovaj događaj možete kupiti na svim Eventim i Gigs Tix prodajnim mestima po ceni od 990 rsd regularne i VIP 1490 rsd.

 

Sa Bažalcem na kafi: Shon i Alex Bex

Belo, oko mene sve je belo. I ne, nisam na nekom Mladenovom privatnom afteru u vili nadomak Barselone, već sam u Srbiji. Kao i svim klaberima, potrebna mi je neka dobra žurka da mi otkravi um, telo i dušu. I mislim da sam je pronašao. U četvrtak, 1. marta u klubu DOT, iz Niša stiže Alex Bex da uz pomoć Shon-a i Ive Gaica-e zagreju ovu klabersku nečistu krv. Kao sneg naše nesrećne putare u februaru, iznenadila me je količina pozitivne energije koje emituju ova dva vrsna di-džeja, nestrpljivo iščekujući njihov nastup. Kažem dvojica, jer, nažalost, Iva nije mogla da nam se pridruži…

…NA KAFI SA BAŽALCEM

Shon: Iva je jedan svestrani umetnik: profesionalno se bavi slikarstvom, pevala je u bendu dok je živela u Beču, svira klavir i bavi se di-džejingom poslednjih 3-4 godine. Nažalost, zbog porodičnih obaveza, ona nije stigla na kafu, ali poručuje da će žurka biti sjajna i poziva sve da joj prisustvuju.

1) Pored di-džejinga, koji su to vaši drugi talenti?

Alex: Muvanje riba. Nijedna mi nije rekla ne ha ha ha! Šalim se, naravno, izdvojiću kulinarstvo. Otac mi je strastveni lovac koji me je naučio da kuvam i najviše volim da kuvam divljač. Ponekad odem u lov sa njim, ali sam više okrenut ribolovu.

Shon: Možda nije klasičan talenat, ali sam jako kreativan u ugostiteljstvu. Radim kao barmen i barista i vičan sam u latte art-u. Isto kao Alex, bavim se kulinarstvom u slobodno vreme.

2) Let’s talk money. Sećate li se kada ste prvi put bili plaćeni za posao di-džeja?

Alex: Svoj prvi novac od di-džejinga sam zaradio na studentskoj žurci na Pravnom fakultetu u Nišu u klubu Juridikt. Bilo je to 2010. godine i sećam se da sam puštao dobri, stari house.

Shon: Klub muzeja Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, 2009. godine. Drugar od brata me je bukirao, video da se amaterski bavim time i zvao me da vrtim. Vrteo sam funk, disco, soul. Miksovanje je bilo katastrofa, ali žurka je kompletno uspela!

3) Alex, reci nam nešto više o sceni na Nišavi.

Alex: Niš je odavno bio dobra klabing lokacija. Dobri prostori, dobri izvođači. Od klubova tu su Scena i Feedback kao klubovi gde je uvek živela prava elektronska muzika i alternativna varijanta žurke. Ne dajem prioritet nijednom klubu, ali u Sceni sam najviše puštao i najviše ga poznajem. Zvuk i oprema su savršeni i energija je uvek fantastična. Tu radim već 3 godine, a prošle godine smo ozvaničili naš rad. Došli smo na ideju da napravimo organizaciju Audio Therapy, imali smo dosta gostovanja i zimska sezona je odlično prošla. Leti smo bili na letnjoj pozornici, to je najbolji prostor u Nišu za žurke. Mesto koje ima dušu i zaista je teško rečima ga opisati. Kao rezident letnje pozornice učestvujem u kreiranju njenog programa. Imali smo fenomenalno leto sa prosekom od 1000-1500 ljudi po žurci. Trenutno spremam program za letnju pozornicu za naredno leto. U pregovorima smo sa velikim izvođačima, uskoro najavljujemo sve, spremite se za Niš!

Shon

4) U doba hiperprodukcije, ghost produkcija cveta. Kakvi su vaši stavovi o tome?

Shon: Nisam pristalica ghost produkcije uopšte. Ti kroz muziku predstavljaš sebe i besmisleno je da neko radi muziku koja nije tvoja, a tebe predstavlja. Ne bih to radio jer to nisam ja. Treba praviti sam svoju muziku; jednostavno nije fer da vam neko drugi stvara muziku preko koje zarađujete ogromne svote novca. Što se tiče mog stvaranja, konačno imam vremena da se detaljno posvetim tome, i nadam se da ćete vrlo brzo biti u prilici da čujete moj zvuk.

Alex: Slažem se sa Shon-om, treba predstaviti sebe na neki način, da to budeš ti. Da to bude nagrada celog tvog rada i da time pokažeš ko si i šta si. Trenutno stagniram sa produkcijom jer sam u tranziciji muzičkog stila, ali vrlo uskoro stižu nova izdanja.

5) U Srbiji je za sada, nemoguće dobiti DJ licencu – jer ona i ne postoji. Di-džejevi se vode kao rok muzičari ili slično. Kako rešiti ovaj problem?

Alex: Di-džejevi treba da se udruže i zajedno rešavaju sve legalnosti vezane za posao. Mi sada radimo kao samostalna firma i moramo sami da uplaćujemo doprinose za penziju što ne bi trebalo da je tako.

Shon: Ljudi treba da stanu zajedno i budu manje egocentrični. Kad bi zavladala harmonija lako bi se napravilo udruženje. Kada se jednom udružimo publika će više ceniti naš rad. Svi drugi muzičari su udruženi, na primer folk muzičari, koji mnogo lakše i bolje rade svoj posao. Naravno, ne mogu svi da imaju licencu samo što će dati određenu sumu novca. Sve to treba zaslužiti svojim radom.

6) Kao u svakom šou biznisu, i u svetu di-džejinga prisutna je droga. Neki di-džejevi je zloupotrebe i načisto unište svoju, nekada perspektivnu, karijeru.

Alex Bex

Alex: Put do uspeha se jednom pruža i di-džejevi moraju konstantno da rade i budu prisutni na sceni. Droga im to omogućava. Problem nastaje kada im to uđe u suštinu življenja i odu lošim putem. Uvek sam se ponašao profesionalno i nikad nisam dozvolio neki propust u organizaciji. Nikad nisam ni konzumirao narkotike, ali volim da popijem, ha ha ha.

Shon: Siguran sam da je bar 90% di-džejeva i generalno svih muzičara bilo u kontaktu sa drogom. Svi muzički nastupi, i taj vid pružanja zabave, u kontaktu su sa tim. Neko više, neko manje. Krivo mi je što se priča da je u elektronskoj muzici to najviše zastupljeno, dok je SVUDA droga prisutna, u svakoj muzici. To nije ništa drugo nego deo sazrevanja i odrastanja koji treba da prođe u nekom trenutku.

7) Kako jedan di-džej da ostane u formi pored velikog broja žurki?

Alex: Ne konzumirati narkotike i povremeno trenirati. Ne treba forsirati aftere kada si već istrošen, a ako radiš aftere, prespavati do tad i otići odmoran.

Shon: Zdrava ishrana, redovno spavanje kada god je moguće i uvek ćeš ostati zdrav i fit.

https://www.facebook.com/events/1686163558112128/

Sa Bažalcem na kafi: Sugar Lobby i Concrete DJz

Zdravo klaberi, uticajni i oni normalni. Konačno izlazimo iz ovog mračnog i dugog januara i počinje jedan lepši, kraći februar. I to kako. Već njegovog drugog dana u klubu DOT nastupaju ni manje ni više nego Sugar Lobby i Concrete DJz! Otresavši ovu zimsku letargiju, pozvao sam ih na kafu da saznam nešto više o njima, njihovoj bogatoj prošlosti i još interesantnijim planovima za budućnost. Slađana, Luka i Bojan podelili su sa mnom svoja iskustva, ideje i savete…

…SA BAŽALCEM NA KAFI

 

Moje mišljenje je da nema poente baviti se ovim poslom ako ne radite nešto drugačije od ostalih. Šta vi to radite drugačije?

Sugar Lobby: To publika najbolje zna. Ja se vodim time da uvek treba biti svoj i ne kopirati druge, biti jednostavan i dosledan svome zvuku. Ipak, treba biti otvoren i za nove stilove, ali suština će uvek ostati ista. U poslednje vreme volim da provlačim stari elektro zvuk i retko ko zna da je to moja ogromna ljubav, čak i planiram da se sa produkcijske strane pozabavim njim. Mislim da sam do sada sazrela kao di-džej i sada je vreme da to isto uradim i sa produkcijom.

Concrete DJz: Dolazimo iz vremena vinila, i već tada smo znali šta želimo od techno muzike. Di-džej je nekada od tri gramofona pravio jednu pesmu i u tom periodu kada smo radili na pločama smo definisali naš zvuk. Sve je počelo iz velike ljubavi, a sada je to posao koji volimo. Ono što smo radili na četiri gramofona i dve miksete, danas radimo na četiri kanala u Traktoru koji nam je omogućio da dodatno razvijemo i obogatimo naš nastup. U današnje vreme trendovi diktiraju sve, ne postoji ništa novo, već je sve kombinacija postojećeg. Istrajnost, adaptiranje novim tehnologijama, naša energija i iskren odnos sa publikom je nešto sto te izdvaja od drugih.

 

U prošlom tekstu smo otkrili da nekoliko vaših kolega poseduje druge talente pored onog za muziku. Čitaocima se taj segment jako dopao, pa bih želeo da otkrijem i vaše ostale talente.

Luka: Iskren da budem, bavim se ozbiljnim poslom u jednoj firmi već 14 godina, i uz vreme koje posvećujem porodici i di-džejingu nemam kad da budem još više talentovan ha-ha-ha.

Sugar Lobby: Verovali ili ne, moj drugi talenat je kuvanje. Od italijanske, preko meksičke, do azijske hrane, volim da eksperimentišem stilovima kao i u muzici.

Bojan: Ne znam da li bih ga klasifikovao kao talenat, ali nakon diplomiranja na DIF-u radim kao sportski menadžer i trener. Što se tiče muzičkog talenta, njega razvijam u pravcu hip hopa i tu moram spomenuti svoju hip hop grupu Black Ring Crew. Publika će uskoro imati priliku da čuje moj novi projekat pod nazivom Omladina voli rejvove koji radim sa kolegom i prijateljem iz grupe, Arafatom, koji će zapravo biti jedna fuzija MC-ija i elektronske muzike. Bez određenog žanra, elektronika, brejkbit, dab, to će biti potpuno nov izraz moje umetničke strane.

Iz vašeg dugogodišnjeg iskustva, koje pouke biste preneli mladim nadama di-džejinga?

Sugar Lobby: Ne verovati svakome, ne biti naivan, ne biti previše otvoren prema ljudima i imati dozu rezerve jer nisu svi u ovom poslu iz ljubavi, već i iz nekih drugih razloga.

Bojan: Emocije staviti u drugi plan i ponašati se profesionalno. Takođe, uvek biti iskren u svojim namerama, iskrenost je uvek na ceni.

Luka: Treba voditi računa sa kim se sarađuje i uveriti se da je sve u pošteno i bez nekih skrivenih namera.

 

Zli jezici neretko kažu „A, ona je žensko, njoj je lako biti DJ. Ipak, mislim da ta ženska lepota više odmaže kada želite da se, pre svega, prikažete kao talentovani muzičar. Šta vi mislite o svemu tome i koju ženu di-džeja cenite i slušate?

Sugar Lobby: Mislim da je ženama, pravim umetnicama, duplo teže da se dokažu nego „običnim“ devojkama koje žele da budu di-džejevi. Razlika je da li si umetnik ili žena di-džej. Moraš duboko da budeš u muzici, da produciraš, istražuješ i živiš tu muziku. Da duplo više radiš na sebi, da znaš dobro da miksuješ i poznaješ izdavačke kuće jer uvek će se naći neko ko želi da podrije tvoj rad, broji ti greške… Ali kada te prihvate onda se ne moraš više dokazivati, već samo nastaviti da unapređuješ sebe. Od koleginica bih izdvojila izvrsnu Helenu Hauf.

Concrete DJz: Žena ima prednost jer je lepše gledati lepu ženu nego nas, na primer, ali daleko od toga da smatramo da je dovoljno da si samo lep da bi uspeo. Postoje trendovi koji oblikuju te devojke di-džejve i to ima svoju cenu. Kada ne bude više lepa, jednostavno će je odbaciti. Jako je teško ženama koje to rade iz ljubavi i pravih razloga, teže nego muškarcima. Dakle, devojkama koje su u tome iz pogrešnih razloga to je lako, ali i kratkog roka. Iskrenim devojkama put je duži i zahtevniji, ali je nagrada mnogo veća. Svet muzike je dostupan svakom i tako treba i mora da bude. Znamo da ima dosta negativnih komentara na račun naših koleginica, ali mi im pružamo potpunu podršku i, zaista, svaka im čast! Ženske umetnice koje najviše poštujemo su Gayle Sun, Rebekah i Claudia.

Kako posao di-džeja utiče na ostvarivanje i održavanje porodice i kada biste rekli STOP karijeri zbog porodice?

Luka: Imam porodicu i posao pored di-džejinga. Ima trenutaka kada porodica izvuče deblji kraj, ali još uvek mogu sve da postignem i ne razmišljam na tu temu. Potrudiću se da ostanem na svim frontovima. Uvek se pravi balans, negde sam nekad prisutan više, negde manje, ali uvek sam tu za sve.

Sugar Lobby

Bojan: Kao i u muzici, i u porodici je bitna istrajnost i svaki odnos koji je iskren može da se održi i razvija. Uz neko odricanje i dovoljno želje sve je moguće. Ako bi di-džejing previše uticao na porodicu morao bih da se okrenem njoj, ali muziku ne bih nikada napustio, već bih samo imao manje nastupa nego sada.

Sugar Lobby: Ako se nekada u budućnosti ostvarim kao majka, napraviću pauzu, ali neću nikada prestati da se bavim muzikom. Zauvek bih ostala u muzici, bavila se produkcijom i smanjila broj nastupa.

Za nešto više od mesec dana Beograd će dobiti novog gradonačelnika. Da ste nekim slučajem to vi, da li postoje neki zakoni ili promene koje biste uveli u klubove, žurke i festivale? Šta mislite da može brže, jače, bolje?

Sugar Lobby: Mene politika apsolutno ne zanima, ali da imam tu moć, napravila bih poseban budžet iz kojeg bi novac bio korišten za otvaranje i dalji rad klubova, kao što se radi u Nemačkoj. Naš klabing turizam je ogroman i mislim da treba u njega više ulagati.

Luka: Ni mene politika ne interesuje, ali da mogu, sigurno bih napravio festival na teritoriji Beograda. Zatim bih dao subvencije klubovima, da svi budu jednaki – onima koji teže posluju da se pomogne, a onima koji već odlično posluju samo ne dozvoliti da preuzmu apsolutni primat jer mislim da svi treba da imaju podjednaku šansu. Naravno, pozabavio bih se i zvučnom izolacijom kako se obližnjim stanarima ne bi narušavao kvalitet života.

Bojan: Mene zanima politika u smislu što ona kroji naše živote. Nama nedostaju klubovi srednjeg kapaciteta, ljudi su primorani da idu ili na velike žurke gde dolaze svakojaki ljudi ili u mala mesta gde je prevelika gužva koja im smeta. Mislim da suština klabinga leži u baš tim klubovima srednjeg kapaciteta od 500 do 700 ljudi. Treba dati sredstva onima koji žele da se bave iskreno tim poslom i rešiti sve probleme tehničke prirode kako bi i di-džejevi i publika i poslodavci bili zadovoljni i bili u dobroj interakciji. Svi bi svojim delovanjem uticali jedni na druge i nicalo bi još klubova, festivala i prijateljstava.

Za kraj, preporučite našim čitaocima neki album ili kompilaciju koja je na vas ostavila najveći utisak. Naravno, bilo kog žanra.

Bojan: Volim rok, klasičnu muziku, haus, hip hop, ali nešto što je na mene ostavilo najveći utisak je album čuvene grupe Prodigy – Music For The Jilted Generation. Mislim da je to fuzija svega što sam spomenuo. Oni su to izneli na jedan unikatan način i prvi napravili takav koncept muzike pristupačnim za šire tržište.

Luka i Sugar Lobby: Postoji dosta albuma koji su ostavili veliki utisak, ali ne možemo da izdvojimo jedan konkretno. Naravno, slažemo se sa Bojanom u tome da je Prodigy zaista jedna prekretnica u elektronskoj muzici.

 

Luka i Bojan

 

 

 

 

Anja Schneider:“Jedva čekam da se vratim, u Beogradu sam se svaki put odlično provela!“

 

U susret najomiljenijem prazniku domaće publike, postavili smo par pitanja Anji Schneider, jednoj od dva headliner-a velike žurke za srpsku Novu godinu u Hangaru. Pored nje ove večeri live nastupom predstaviće se Rodriguez Jr., a uz njih ništa manje bitna domaća podrška Bokee, Marko Vuković i Joma Maja.

Zdravo Anja 🙂

Lepo je čuti da si napravila još jedan korak u svojoj karijeri otvorivši novi lejbl. Podeli sa nama zašto je SoUs drugačiji, ali i veoma poseban za tebe?

SoUs je za mene veoma lična stvar  koja mi je pružila slobodu, koja mi je nedostajala poslednjih godina. Sa ovim projektom nemam pritisak ili planove i stvarno mogu da se koncentrišem na svoju muziku i DJ karijeru. Ovo je veliki korak za mene i nije baš bilo lako da ostavim sve iza sebe, ali osećam se dosta prijatnije i videćemo gde će me to odvesti. Najviše me osvežava što nemam nikakav plan 🙂

Elektronska muzička scena konstantno se menja, a sa njom i popularnost aktuelnih muzičkih pravaca, kao primer tome danas je TECHNO magična reč. Po tvom mišljenju ko diktira te muzičke trendove, da li je moć u rukama artista ili je pak publika ta koja odlučuje i određuje kurs?

Moje mišljenje je da smo u lelektronskoj muzici već sve postigli sve što smo mogli. Mi artisti stalno ponavljamo muziku, zvukove i konstantno dajemo nove interpretacije starim zvucima što mi uvek budi novo interesovanje i iznova me pokreće.

 

Veoma si jaka žena, dovela si Mobilee do samog vrha izgradila si priznatu karijeru i kao producent i kao DJ, pored toga si i majka. Šta je za tebe lično bilo najteže?

Ostaviti sve i početi iz početka… ali, iskrena da budem, nikada nisam razmišljala niti ramišljam da li je nešto za mene teško. Naravno, nije lako svakog vikenda napuštati svoju porodicu i prijatelje, ali u isto vreme upoznajem nove ljude, stičem prijatelje i vraćam se kući ispunjena novom inspiracijom i dobrom energijom.

Posle svih ovih godina konstantnih žurki, klupskog života, festivala, zašto sve to i dalje voliš i šta je ono što te i dalje pokreće?

Konstantna ljubav prema muzici. Uvek sam znatiželjna i uzbuđena i to je upravo ono što je najbolje.

Šta bi preporučila mladim artistima?

Budite ono što jeste i radite to što volite.

Jedna rečenica za beogradsku publiku koja te iščekuje?

Jedva čekam da se vratim, u Beogradu sam se svaki put odlično provela!

Ulaznice za ovaj događaj možete kupiti na svim Eventim i Gigs Tix prodajnim mestima.

https://www.facebook.com/events/1158270154304896/

Ilario Alicante najavljuje jedno pravo energetsko punjenje u Hangaru

Ilario Alicante kao zvezda večeri Drumcode showcase-a, prvi put beogradskoj publici predstaviće  se 01. januara u okviru treće i poslednje večeri Central Dance Event-a u Hangaru. Ovaj događaj bio je povod da mu postavimo nekoliko pitanja:

Sa svojih 15 godina dok si bio tinejdžer, kakva je bila tvoja tadašnja impresija svetske muzičke scene? Koje su bile tvoje misli o ovom poslu u odnosu na danas kada dobro znaš kako sve funkcioniše?

 Imam osećaj da u odnosu na ranije, danas techno pravac elektronske muzike ima najširi opseg pratilaca i slušalaca i sasvim je normalno da kada neki proizvod postane mainstream stvari se prirodno menjaju. Moram da napomenem da je digitalni svet postao veoma uticajan i dok je za jedne to cool, za druge nije. Ja se lično uvek trudim da sačuvam iskrene misli koje sam imao kao tinejdžer kao što su moja strast prema muzici, žurkama, osmesima koje ljudi imaju dok vas slušaju kako puštate, prema plesu i iskrenim emocijama koje vam muzika nesebično daje bez porebe za nečim zauzvrat. Mislim da ako vodiš računa o stvarima, sve oko tebe može da se promeni, ali će sigurno imati uticaja ili te dovesti do gubljenja strasti.

 

U tvojoj biografiji piše da ćeš zauvek biti klaber. Sada kada si u svojoj cvetajućoj karijeri sa velikim brojem nastupa, kako pronalaziš vreme da ispuniš tu potrebu i šta je to što najviše voliš u strasti klabera?

 Apsolutno uvek moram da pronađem vreme za to i evo jednog takvog primera. Tokom zimske sezone ovde u Berlinu kada se vratim sa nekog od svojih nastupa (što je obično u nedelju) uvek se potrudim da sakupim energiju, odem u Berghain i dopustim umu i telu da se potpuno izgube u muzici, igram kao da me niko ne gleda. Potrebni su mi takvi trenuci kada moram da osetim muziku unutar sebe, uživajući u tom procesu sa plesnog podijuma. Volim da “čitam” priče koje di džejevi pričaju kroz svoje setove i baš je to ono što me navelo da se zaljubim u ovaj posao. Dobar pisac i dalje treba da čita knjige drugih autora.

Ispričaj nam jedno unikatno iskustvo u svojoj karijeri, koje nikada nećeš zaboraviti

Prvi put kada sam zatvarao terasu kluba Amnesia. Taj klub je jedno od najbitnijih mesta za mene. Sećam se momenta kada sam puštao jednu od mojih omiljenih pesama, okrenuo sam se iza sebe i video svoje prave prijatelje koji me podržavaju sa najvećim osmesima na svojim licima, a zatim sam se okrenuo ka publici, svi su bili srećni, tokom istog tog momenta sunce je krenulo da obasjava terasu. Atmosfera je bila prosto savršena, a ja sam se osetio kao da je taj trenutak spajanje svega. Osetio sam čistu sreću i ceo svoj život posvetiću muzici i ovakvim mometima. Jedinstveno.

Kojeg di džeja ili producenta bi izdvojio kao onog sa kojim je najbolje zabavljati se?

To mora naravno biti Sven Vath. On je mentor i pravi di džej. Volim način kojim manipuliše muzikom i kroz to oslobađa svoju emociju. Uvek sam zadivljen kada vidim kako on svaki put to radi upravo onako kako treba i gledam kako ljudi reaguju na takve emocije.

Kakvu žurku mogu da očekuju Blender fanovi prvog januara u Hangaru?

Jedno pravo punjenje energijom kako bi postigli sve što žele u neverovatnoj 2018.

 

Ulaznice možete kupiti preko sledećih linkova:

01.01.2018 | Drumcode showcase: http://bit.ly/DrumcodeShowcaseCDE18

CDE komplet ulaznica za sve tri večeri : http://bit.ly/TicketSetCDE18

https://www.facebook.com/events/180748755804127/

Gramophonedzie Live Experience: „Uzbuđeni smo zbog nastupa u Belexpocentru i drago nam je što ćemo svirati sa Gramatikom“

Tvoj put od di-džeja do benda, kako si došao na ideju da oformiš bend, budući da si se od početka karijere bavio elektronskom muzikom? 

To je došlo nekako prirodno, bend je i dalje baziran na elektronskoj muzici. Posle petnaestak godina bavljenja di-džejingom sam došao do trenutka kada sam ostao bez izazova. Volim nove stvari prvi da probam ili pustim, nove žanrove i podžanrove elektronske muzike. Sa di-džejingom sam osetio da sam malo sputan i da tehnologija danas omogućava mnogo više. Tako da je fuzija moje produkcije i “živih“  muzičara bila logični epilog. Sa druge strane sam se posle 4-5 godina konstantnih svetskih turneja umorio da budem sam, ljudi ne vide drugu stranu internacionalnog di-džejinga gde ste konstantno u putu i po aerodromima i avionima, hotelima, zapravo tih 2-3 sata kada puštate muziku u klubu ste okruzeni ljudima, sve ostal čini samoća. Zbog toga sam želeo sve da promenim i da se okružim ljudima, muzičarima i da malo razmenjujemo energiju. 
 
Po čemu je karakterističan nastup sastava Gramophonedzie Live Experience?
Nemamo standardnu playlistu kao ostali bendovi, nego je sve stvar trenutka, zapravo to je nešto što je ostalo od di-džejinga. Takodje ima dosta improvizacije, malo ponekad na nastupima džemujemo usred svirke, zabavljamo se.
Koji vaš nastup vam je ostao u pamćenju kao najupečatljiviji i zašto?
Schengen fest u Sloveniji i nastup u Cafe de Sol u Somoboru, tada smo još uvek oblikovali bend i sa te svirke sam izvukao par loopova i napravio par pesama.
Vaši fanovi su jako nestrpljivi da saznaju šta planiarte. Neki novi projekat, nov album, ili saradnja?
Trenutno radimo na albumu, nadam se da će biti gotov za koji mesec i da će izaći sledeće godine. Malo kasnimo sa albumom, ali tu sam i ja nov i snimanje i ceo proces stvaranja je potpuno drugačiji od onog na šta sam navikao.
Publika se jako raduje vašem nastupu, recite nam šta možemo da očekujemo od vas 23. novembra u Belexpocentru?
Veoma smo uzbudjeni zbog nastupa jer dugo nismo svirali u Beogradu, takodje nam je veoma drago da sviramo sa Denisom, Gramatikom, jer ga izuzetno cenimo kao muzičara i naši stilovi i razmišljanje oko muzike su slični.  Izvešćemo premijerno i tri nove pesme, koje su ovaj put skorz autorske, do sada smo uglavnom izvodili live verzije mojih numera i kombinovali ih uz jazz, funk i hiphop.

Gramatik: „Napredak je moja inspiracija“

Blender: Šta publika u Beogradu može da očekuje od tvog live nastupa u Belexpocentru? Ko će ti se pridružiti na bini, pored standardne postavke benda? Šta nam pripremate?

Gramatik: Dolazim u Belexpo Centar u sklopu evropske Re:Coil turneje, u društvu svog prijatelja gitariste, Adama. Sviraćemo sve moje nove i stare hitove, kao i neke pesme koje su komponovali neki od mojih prijatelja, muzičari iz raznih zemalja. Obećavam pravu pravcijatu fank žurku.

Blender: Reci nam nešto više o svojoj kriptovaluti i zašto je to revolucionarni potez u svetu muzike?

Gramatik:  Tokeni su izvorna kripto-sredstva „blockchain“ aplikacije. Oni funkcionišu po principu pametnih ugovora (finansijski dogovori bazirani na elektronskom kodu) koji su programirani u „Etereum“. Kada muzičar koristi tokene, oni pretvaraju njegovu intelektualnu svojinu u finansijska sredstva, tako da vrednost njegovog tokena odražava vrednost njegove umetničke kreativnosti. Oni koji uđu u kupovinu tih tokena zapravo ulaze u kupovinu određenog postotka umetnikovog stvaralaštva i prihoda koje ono donosi. Što više ljudi koristi umetnikovo delo, to je veća vrednost tokena.

Blender: Koju rakiju najviše voliš?

Gramatik:  Staru šljivu 🙂

Blender: Koji svoj nastup ćeš zauvek pamiti? Reci nam neke detalje o tome…

Gramatik:  Svirao sam prvi put na jednoj od najčuvenijih lokacija, „Red Rocks“ u Denveru, 2011. godine kada sam zagrevao atmosferu za Pretty Lights i od tada se stalno vraćam tom mestu. To je najlepši amfiteatar na otvorenom i protekle četiri godine sam uspevao da ga samostalno rasprodam.

Blender: Kako uspevaš da stvoriš tako jedinstven zvuk koji je vremenom postao tvoj zaštitni znak? Šta te inspirise?

Gramatik:  Bavim se ovim već dugi niz godina, u početku sam samo sekao i kopirao hip hop bitove, zatim sam izdao tech house album, pa elektronske albume i tako dalje. Verujem u konstantno napredovanje i sazrevanje čoveka kao umetnika i zbog toga nikad ne produciram samo jedan žanr. Veliki broj ljudi želi od mene da pravim muziku kakvu sam stvarao pre 10 i više godina. Ali ja to ne mogu jer sam od tada izuzetno sazreo kao muzičar i umetnik. Inspiriše me savremena muzika umetnika koji stalno isprobavaju nešto novo jer od njih učim i postajem bolji. Zato sarađujem sa puno muzičara, da bih od njih učio i konstantno napredovao. Napredak je moja inspiracija.

Blender: Kada bi mogao da izabereš jednog hip hop artista na čijoj muzici si odrastao, sa kojim bi sarađivao ili nastupao, ko bi to bio?

Gramatik: Odrastao sam slušajući Wu-Tang Clan i oduvek sam želeo da napravim bit za njih. Ubrzajmo do 2015. godine: napravio sam pesmu sa Raekwon-om i izveli smo je uživo na najvećem američkom festivalu, „Coachella“. Mislim da tu želju konačno mogu da precrtam sa spiska. J Naravno, postoji puno muzičara sa kojima i dalje želim da sarađujem, ali se oni bave raznim žanrovima. Za sledeću godinu je dogovorena saradnja sa Tom Morello-m i Gary Clark Jr.-om. A ko zna šta tek sledi nakon toga.

„Svetac house zvuka poslat da preobrati neupućenu publiku koja obožava lažne idole“

Za Black Coffee-ja se kaže da je most izmedju dve zavadjene strane ili svetac house zvuka poslat da preobrati neupućenu publiku koja obožava lažne idole. Kako god ga razni ljudi nazivali jedna stvar je sigurna, on uporno pomaže spasavanju house muzike. Često se može čuti komentar da je do velikog uspeha došao lako preko noći, što nije sasvim tačno bez obzira na njegovo naglo izdizanje do statusa velike zvezde. Od rodjenja u Južnoj Africi od 1976. Nkosinathi Maphumulo (Black Coffee) izgleda kao da je pratio neku božansku stazu koja ga je dovela do ovog svetlog trenutka globalnog uspeha. Njegova muzička putešestvija započeta je univerzitetskim studijama džeza, takodje, bio je pevač afro-pop tria pod nazivom SHANA (Simply Hot and Naturally African), a zatim je 2003. primljen na Red Bull Akademiju koja je bila inicijalna kapisla njegove sadašnje veoma vruće i afričke karijere. Medju dosta stvari koje znate o gospodinu Maphumulo, ovu jako bitnu nikako ne smete da propustite, on je jedan od retkih koji svojim nastupima pomaže spasavanju bazičnih vrednosti haus muzike.

Coffee-jev zvuk ima prelepu posebnost jer sadrži neisiljenu afričku esenciju savršeno se uklapajući sa tradicionalnim house vajbom. Njegova muzika jeste Afrička ali bez klišea jer poštuje prošlost koju u isto vreme gura napred u sadašnjost i budućnost i baš taj pristup izdvaja njegov rad kao veoma drugačiji od većine drugih savremenika. Sa 5 studijskih albuma iza sebe i poslednjeg, nagradjivanog, albuma Pieces Of Me, nebrojanih singlova, veoma zgusnutog kalendara svetskim bukinzima i svog lejbla Soulistic Music, pravo je čudo da ovaj čovek ima vremena i da spava 🙂

Kada bi svoj zvuk trebao da opišeš gluvoj osobi, kako bi to uradio?

Deep house protkan prefinjenim perkusijama sa uvek prisutnim melodijama i vokalima.

Muzički si školovan i usko specijalizovan za džez muziku. Kakav to ima uticaj na tvoju produkciju i DJ karijeru?

Džezista sam u srcu, to je definitivno. Veoma volim soul i jazz muzičke uticaje i te elemente nezaobilazno implementiram u svoju muzičku produkciju. Po mom mišljenju upravo je to ono što održava i čini muziku večnom.

 

Koja je tvoja di džej filozofija, da li veruješ u pripremljene setove ili ih pak započinješ prazne glave?

Imajući ovu muzičku širinu mnogo mi je doprinelo u tome kakav pristup imam prema elektronskoj muzici bilo u produkciji ili dok sam u di žej pultu. Istina je da ja setove uvek započinjem prazne glave, ali ogromno iskustvo koje sam sakupio puštajući pred raznom publikom širom zemaljske kugle, a opet ostajući priseban i odan svojim korenima, odigralo je svoju ulogu i oblikovalo moje instinkte za čitanje i prilagodjavanje bilo kojoj publici ili situaciji.

 

Koje tri pesme bi izabrao kao one koje bi poneo na pusto ostrvo da slušaš do kraja života?

Text preuzet sa: www.magneticmag.com

Black Coffee-ja ćemo slušati u četvrtak 28. septembra u okviru Barutana closing weekend-a. Sve informacije povodom ovog dogadjaja možete isratiti preko facebook dogadjaja:

https://www.facebook.com/events/143081819619065/?ref=br_tf

Page 1 of 212