Guy J: Hernan Cattaneo mi je pričao koliko je Barutana sjajna

“Dosta toga sam čuo o samoj Barutani. Hernan Cattaneo mi je pričao koliko je sjajna. Sreo sam ga nekoliko dana nakon njegovog poslednjeg nastupa u Beogradu, u Barutani. Pričao mi je o neverovatnoj energiji publike i samoj lokaciji, koliko je neverovatna.”

Nažalost, vreme nas je sprečilo da se Guy J-ov nastup održi u Barutani. Nadamo se njegovom ponovnom dolasku, zajedno ćemo prirediti još jednu noć za pamćenje!


Kako si ušao u svet elektronske muzike? Ko je uticao na tvoje početke? Reci nam nešto interesantno o svojoj karijeri.

Na mene je najviše uticao trance, kada je reč o elektronskoj muzici. Zatim su se pojavili techno I progressive, pravci koje sam momentalno zavoleo. To je bio početak jednog novog i uzbudljivog sveta i želeo sam da budem deo njega.

 

Ispričaj nam jedno unikatno iskustvo u svojoj karijeri koje nikada nećeš zaboraviti.

Postoji zaista puno trenutaka, ali nešto što sigurno neću zaboraviti je moj prvi nastup u inostranstvu. To je bio gig u Amsterdamu. Sama činjenica da je neko želeo da vas bukira prvi put ikada je trenutak koji vam menja život.

 

Omiljena party destinacija?

Argentina je moja omiljena destinacija, jer su žurke tamo zaista posebne. Svi ostaju do samog kraja, konstantno igrajući od samog početka žurke. I svuda se oseća gomila te pozitivne energije.

 

Koji je tvoj omiljeni artist?

Mislim da mogu reći da je James Holden moj omiljeni muzičar.

 

Koje su tvoje top 3 trake svih vremena, različitih muzičkih žanrova?

Eli Nissan – Yellow Fog

Guy Mantzur – Tremolo Man

Chicola – Could Heaven Be (Ruede Hagelstein Remix)

 

Koji su tvoji planovi za budućnost?

Pre nekog vremena sam pokrenuo novi brend festivala We Are Lost Festival, koji okuplja di-džejeve sa i van lejbla. Plan je da se festival postepeno razvija i raste kao brend koji će obići svet i nadam se i Srbiju jednog dana.

 

 

 

Amir Javasoul: Ricardo i ja imamo istu opsesiju prema starim, čikaškim i njujorškim pločama

Saznajte ko se krije iza imena Amir Javasoul, di-džej koji prvi put nastupa u Srbiji, ovog petka, 15 juna u Rovu kod Vojnog muzeja na Kalemegdanu, zajedno legendom Ricardom Villalobosom i Markom Nastićem.

 

Kaži nam nešto više o sebi, budući da prvi put dolaziš u Srbiju.

Rođen sam u Iranu, odrastao u Kanadi, živeo sam dugo u Parizu. U suštini to je to. Di-džej sam već 20 godina. Volim ono što radim i smatram da je to najbolji osećaj na svetu kada delite tu strast sa ljudima i gomilom muzičara.

Kako si ušao u svet elektronske muzike?

Sredinom devedesetih u Kanadi je postojala neverovatna rejv i klupska scena. Derrick Carter je krivac za moj ulazak u svet elektronske muzike. Njegovo savršeno miksovanje bilo je neprikosnoveno i probudilo je interesovanje u meni koje će trajati zauvek.

Koliko je Ricardo uticao na tvoju karijeru? Kako ste počeli da sarađujete i kako izgleda nastupati zajedno sa Ricardo-m, po turnejama širom sveta?

Ricardo i ja smo odlični prijatelji, što je najbitnije. On je takođe jedna od mojih glavnih inspiracija iz muzičke perspektive, ali isto tako i uzor u privatnom životu. Njegova genijalnost u studiju je neosporna. Kao di-džejevi imamo veoma sličan pristup koji je u suštini zasnovan na tome da se što više zabavimo i uživamo u onome što radimo, a ne da previše razmišljamo o svakom detalju. Takođe imamo istu opsesiju prema starim, čikaškim i njujorškim pločama. Iz svih ovih razloga uživamo dok radimo zajedno. Uvek se zabavljamo i to stvara lepu i opuštenu atmosferu tokom naših setova, što je naposletku najbitnije za celokupnu žurku. Veoma sam srećan što delim svoje vreme putujući širom sveta sa tako sjajnom osobom. Na mene je pozitivno uticao na mnogo načina. Znate, u ovoj industriji imamo puno ljudi koji sve vrlo ozbiljno shvataju i menjaju svoj stav i pristup prema ljudima. Ono što sam najviše naučio od našeg dragog Rikija je to što je važno da uvek ostanete utemeljeni i pristupačni svojoj publici.

Ispričaj nam jedno unikatno iskustvo u svojoj karijeri koje nikada nećeš zaboraviti.

Sunwaves Festival 2017. godine kada sam puštao 14 sati od kojih nekoliko je bio neočekivani b2b sa Ricardo-m.

Omiljena party destinacija i čiji show nikada ne bi propustio?

Sunwaves je festival za koji se nadam da ću biti deo njega dugi niz godina. Takođe i Caprice festival, kao i Piknic Electronik u Santjagu u Čileu. Pored toga, ako imam slobodno veče i ZIP negde pušta muziku, to nikako ne propuštam.

Koji je tvoj omiljeni artist i album svih vremena?

Teško pitanje. Prince će zauvek biti jedan od najboljih. Kada je reč o albumu, izdvojiću Dangerous od Michael Jackson-a.

Koje su tvoje top 3 trake svih vremena, različitih muzičkih žanrova?

Tone Theory (Derrick Carter) – Limbo of vanished possibilities

Prince – Uptown

Arthur Russell – That’s us/wild combination

Koji su tvoji planovi za budućnost?

Ne planiram puno unapred. Cilj mi je da nastavim kao do sada i da još više uživam u svemu. Kada zabava prestane, tada ću i ja reći da je kraj.

Da li našoj publici spremaš nešto specijalno i šta možemo očekivati od tvog nastupa 15. juna u Rovu kod Vojnog muzeja?

Veoma sam uzbuđen što dolazim u Beograd jer će to biti moja prva poseta prestonici Srbije. Uvek istražim neke istorijske činjenice o gradu koji posećujem. Jedva čekam da puštam muziku pred novom publikom. Obično spremim više muzike kada nastupam na novoj lokaciji, tako da budite sigurni da ću biti potpuno spreman. Očekujte neprestano igranje 15. juna!

Lexlay

Lexlay: “Nadam se da će ljudi otići svojim domovima sa velikim osmehom na licu”

Španski DJ, producent i vlasnik izdavačke kuće Happy Techno Music, Lexlay, nastupiće u petak 18. maja u Barutani, uz napuljsku techno divu Deborah-u De Luca-u.

Rođen u Barseloni, a već više od decenije svetu predstavlja svoj pogled na muziku. Vođen svojim veselim i pozitivnim karakterom, našao se među poštovanim artist-ima internacionalne muzičke scene. Lexlay je sinonim za radost, osveženje i strast, zbog čega je tokom njegovih setova zagarantovana odlična zabava. Prilagodljiv kao kameleon, svojim muzičkim putovanjem pruža publici šta ona želi, od koje svaki put dobije kolektivno uzvraćenu emociju. Njegov muzički stil, okarakterisan elegancijom tempa vibrira između senzualnosti house zvuka pa do više groovy techno-a.

Pred njegov debi nastup u Beogradu, postavili smo mu nekoliko pitanja:

Osnivač si tri projekta: Happy Techno pokreta, Lexlay & Friends i izdavačke kuće Happy Techno Music. Kaži nam nešto više o svojim projektima i koliko je teško voditi jedan uspešan brend i kakav je put do tog uspeha?

Počeo sam pre 12 godina svojim party brendom Happy Techno, pod umetničkim imenom Lexlay. Usput sam shvatio da je neophodno osnovati izdavačku kuću kako bih objasnio svetu svoju jedinstvenu muzičku viziju. Kada je reč o drugom pitanju, put do uspeha je nestabilan I nepredvidljiv, danas si gore sutra si dole. Mislim da je najteži deo ne postati uspešan, već održavati uspeh tokom dužeg vremenskog perioda.

 

Techno kao muzika se konstantno menja. Kako izlaziš na kraj sa svim promenama na sceni i samom tržištu?

Ovo pitanje se odnosi na ono što sam spomenuo, biti savremen, puno raditi i prilagoditi se novim strujama. Ukratko, konstantno treba unapređivati i obnavljati svoj rad. Mi smo trenutno u jednom novom dobu gde se promene brže odvijaju. Dodao bih i da su u muzičkoj industriji te promene najprimetnije unutar nadmetanja velikih muzičara, izdavačkih kuća, agencija, itd.

 

Omiljena party destinacija i show koji nikada ne bi propustio?

Bez ikakve sumnje to je Tomorrowland, zbog svoje pozitivne energije, lokacije pod vedrim nebom, brojem ljudi koji ga posećuju. Ja sam osoba koju pokreću pozitivne vibracije i Tomorrowland mi baš to pruža.

Čuli smo da voliš da jedeš kivi i jaja za doručak. Kako uspevaš da uskladiš nightlife sa healthy lifestyle-om?

Za kontrolisanje nivoa stresa koji ovaj način života donosi, ključno je jesti zdravo i baviti se sportom. Veoma je važno imati uravnoteženu psihu. Sport mi pomaže da pobegnem od svega i da se opustim posle napornog dana.

 

 

Ovo je tvoj prvi nastup u Beogradu. Šta naša publika može očekivati od tebe 18. maja u Barutani?

Publika može da očekuje pregršt energije, pozitivnih vibracija i odlične muzike za plesni podijum. Vrteću tech-house i techno i nadam se da će ljudi otići svojim domovima sa velikim osmehom na licu.

 

Sa Bažalcem na kafi: Attaché

Sad nešto drugačije. Inostrano. Volimo mi Srbi sve što nije naše, tako da zavolećete i ovog sjajnog i harizmatičnog momka. On je Attaché. Producent i di-džej. I to radi lajv, e! Pred svoj nastup u klubu DOT u četvrtak 19. aprila, bio je dovoljno ljubazan da popije kafu sa mnom (virtuelnu doduše) i otkrije nam nešto više o sebi.

Zdravo, AttachéMolim tepredstavi se srpskoj publici koja će imati priliku da te po prvi put čuje u Beogradu. 

Zdravo Srbija! Moje pravo ime je Adam Dabrovski i dolazim iz Katovica u Poljskoj. Trenutno živim u Ljubljani gde studiram novinarstvo. Alijas Attache predstavlja moju ljubav prema različitim hobijima kao što su istorija, militarizam, politika, sport…  

Kako si ušao u svet elektronske muzike? 

Isprva sam dosta slušao drum n bass, dubstep I ponešto hardstyle-a. U 2010. sam odlučio da započnem da produciram i to preko Reason DAW-a. Na početku je to, kao dorađivanje video snimaka, bilo samo iz zabave. Ipak, 2013. godine  sam  upisao novinarstvo i upoznao Lukasa Polzaka aka Wudeca koji je producirao jednu vrstu alternativnog psihodeličnog tehna.

Započeli smo saradnju koja nije bila dugoročna, ali sam nakon toga čvrsto odlučio da se posvetim tekno muzici. Proboj na scenu sam napravio remiksom za traku Prevision koju je uradio Viadrina. Puštali se je velikani kao što su John Digweed, Marcel Dettmann, Andrew Weatherall… Nakon toga sam znao da umem i mogu da produciram kvalitetnu muziku. 

Reci nam nešto više o tvom live nastupu. 

Radim live i hibrid setove od 2012. godine kada sam i počeo da nastupam kao di-džej. Koristim dva midi kontrolera: APC40 i MPK mini. Zatim mikrofon zbog vokala i efekata. Planiram da dodam još elemenata, na primer gitaru. Naravno, verujem da oprema nije uopšte toliko bitna u ovom poslu, već emocije koje prenosite na publiku.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost? 

Trenutno se nalazim u jako bitnom trenutku svog života i karijere. U septembru branim svoj master rad, i nakon toga ću se verovatno preseliti u Berlin. Ono što jeste sigurno je da ću izbaciti novu traku uskoro.
U poslednjih nekoliko meseci sam napravio dosta ambijentalnih tekno traka koje jedva čekam da objavim.
Takođe, želeo bih da imam turneju po Aziji –  sedište moje izdavačke kuće Oslated je u Seulu u Južnoj Koreji.  

Da li prvi put dolaziš u Srbiju? 

Da! Nakon objavljivanja trake Sarajevo na HATE kanalu dosta Srba je počelo da prati moj rad i daje podršku, i ova žurka će biti sjajna prilika da se upoznamo! 

Šta može publika da očekuje od moćnog Attache-a? 

Ogroman zid zvuka koji se obrušava na vas!  

Henry Saiz: “Obožavali smo publiku prošlog puta kada smo nastupali u Beogradu!“

Uoči ponovnog nastupa Henry Saiza live sa bendom, postavili smo mu nekoliko pitanja:

Prošlo je godinu dana od tvog prošlog nastupa u Beogradu, šta se izbudljivo dogodilo u međuvremenu?

Skoro smo stigli do trenutka kada ćemo konačno objaviti audiovizuelni album na kojem, zajedno sa svojim bendom radim proteklih godinu ipo dana, tako da, sam rad na tom projektu bio je jedno neviđeno uzbudljivo putovanje.

Inspirisan si poznatim umetnicima poput Kubrick-a, Lynch-a, Bergman-a, Dali-ja… Da li postoje neki savremeni artisti na koje bi želeo da nam skreneš pažnju?

Pratim previše različitih umetničkih pokreta i da budem iskren, među njima ne mogu da izdvojim samo nekoliko artista.

Koje su tvoje top 3 trake svih vremena, različitih muzičkih žanrova?

Uh, ovo je veoma teško pitanje hahaha. Ima ih daleko mnogo više od samo tri.

Tvoj novi album ili bolje rečeno projekat, u aprilu će konačno će konačno biti izdat. Koje je tvoje iskustvo tokom njegovog snimanja?

Ludo, izazovno, malo iscrpljujuće ponekad, ali sveukupno neverovatno. Ovo bi moglo da bude jedan od najvećih projekata u mojoj karijeri, tako da sam vrlo ponosan i srećan što smo uspeli sve da pretvorimo u stvarnost.

Ti i bend, već ste upoznati sa našom publikom, na predstojećem nastupu, šta očekujete od njih, a šta oni mogu da očekuju od vas?

Obožavali smo publiku prošlog puta kada smo nastupali u Beogradu, bila je vrlo otvorenog uma i vajb koji je emitovala bio je fantastičan. Odlično smo se proveli i veoma se radujemo što smo 13. aprila ponovo kod vas. Sigurni smo da će i ovog puta biti podjednako odlično!

Vidimo se uskoro!

Jan Blomqvist: „Želim da svojom muzikom činim srećnim ljude u publici“

Avangardni nemački elektro-pop umetnik i jedan od najtraženijih live act izvođača na svetu, Jan Blomqvist, nastupiće prvi put u Beogradu, u pratnji benda, u petak 13. aprila u Hangaru kod Luke Beograd (Knežopoljska 3). Pored ovog sastava, na bini će se naći i španski di-džej, producent i live act umetnik Henry Saiz sa bendom.

Blender je postavio pet pitanja kojim je želeo da našu publiku bolje upozna sa ovim umetnikom.

1. Kakav je osećaj kada ti se snovi ostvare i da li si na putu do vrha imao trenutaka kada si sumnjao u sebe?

U stvari ništa posebno se nije promenilo i dalje radim svoj posao verujući u sebe i u to što radim. U ovih prvih 8 godina moje karijere, nije sve išlo tako dobro. Morao sam da radim kao barmen da bih imao od čega da živim, a posle toga je sve krenulo korak po korak do trenutka kada sam mogao da priuštim da nastupam zajedno sa svojim bendom i svoj studio prebacim iz dnevne sobe u pravi studijski prostor. Na kraju, sve to zajedno ne izgleda kao ostvarenje svojih snova, verovatno iz razloga što je bio postepen, veoma dug proces i jako naporan rad, da bi se sve ostvarilo. Nije baš kao da sam dobio na lutriji. Ono što ljudi ne primećuju je da ja jednostavno radim posao koji je nekada veoma frustrirajući i dešava se da mi je teško da se motivišem zbog ogromnog pritiska oko produciranja i izdavanja novih pesama. Ovo se sada žalim na visokom nivou, ali sve u svemu biti sposban da zaradiš za život baveći se muzikom generalno me čini srećnim. Ipak, ostvarenje snova za mene bi značila jedna kuća na planini 🙂

2. Koji je razlog zbog kojeg si uključio bend u svoj live nastup i koja je najuzbudljivija stvar u nastupu zajedno sa bendom?

Mnogo je zanimljivije nastupati zajedno sa bendom. Kada sam sam, pritiskam dugmiće, puštam semplove i mixujem ih live, dok sa bendom potpuno je drugačija dinamika na stejdžu. Momci i ja, veoma smo dugo prijatelji, čak smo kao klinci zajedno svirali u punk rock bendu i očigledno da je mnogo zanimljivije kada putujemo i rokamo zajedno. Mogao bih to da uporedim sa fudbalom, zabavno je kada sam šutiraš, ali je drugačije, mnogo više nagrađujuće i zabavnije iskustvo kada igraš u timu. Takođe, kada smo zajedno ima više prostora iznenađenjima, ne ispadne uvek sve tako dobro, ali nekada se dese stvari koje ne bi bolje mogli ni da ispalniramo. Baš ti momenti su neverovatni, kada kreiramo nešto potpuno novo dok je tu 5000 ljudi, da zajedno sa nama posvedoči tom momentu.

3. Da li po tvom mišljenju postoji kraj u karijeri jednog umetnika? Da li postoje određene stvari, koje kada dostigneš, možeš da kažeš da ti puno srce i da si sve završio?

Ne! Srećom, ne postoji stvar kao što je kraj. Ne bih voleo da se bavim poslom koji u potpunosti možeš da završiš bez ikakve dalje šanse za razvojem.Volim činjenicu da, ne da je samo moguće, već i gotovo obavezno, da se ponovo otkrivate u mojoj sferi posla, što je veliki izazov ali i najveća nagrada. Ne vidim sebe da ikada završavam muziku, bar ne u životnom veku. Možda neću sve vreme biti na stejdžu, ali ću se na ovaj ili onaj način, svakako baviti muzikom.

4. Koji je tvoj omiljeni artist i album svih vremena?

Odgovor na ovo pitanje uvek je drugačiji jer se menja kako se i ja menjam kao osoba. Pre nekoliko godina, duže vreme, Trentemoller-ov Last Resort bio mi je omiljen, nakon toga voleo sam Stephan Bodzin-ov, Power Of Ten. Ranije, dok sam bio mlad, moj omiljeni album svih vremena bio je OK Computer od Radiohead-a. Generalno moram da priznam da nisam osoba koja sluša jedan album od početka do kraja, a razlog tome je da uvek postoji pesma ili pesme sa albuma koje mi se toliko i ne dopadaju, to takođe važi čak i za moj album 🙂

5. Koje stvari želiš da uradiš tokom svog života?

Želim da ostanem zadovoljan i zdrav, da smanjim stres i alkohol i da više vežbam. Želim da odem na planinarenje od tri nedelje u Patagoniju i Nepal i želim da svojom muzikom činim srećnim ljude u publici.

Ulaznice za ovaj događaj možete kupiti na svim Eventim i Gigs Tix prodajnim mestima po ceni od 990 rsd regularne i VIP 1490 rsd.

 

Sa Bažalcem na kafi: Shon i Alex Bex

Belo, oko mene sve je belo. I ne, nisam na nekom Mladenovom privatnom afteru u vili nadomak Barselone, već sam u Srbiji. Kao i svim klaberima, potrebna mi je neka dobra žurka da mi otkravi um, telo i dušu. I mislim da sam je pronašao. U četvrtak, 1. marta u klubu DOT, iz Niša stiže Alex Bex da uz pomoć Shon-a i Ive Gaica-e zagreju ovu klabersku nečistu krv. Kao sneg naše nesrećne putare u februaru, iznenadila me je količina pozitivne energije koje emituju ova dva vrsna di-džeja, nestrpljivo iščekujući njihov nastup. Kažem dvojica, jer, nažalost, Iva nije mogla da nam se pridruži…

…NA KAFI SA BAŽALCEM

Shon: Iva je jedan svestrani umetnik: profesionalno se bavi slikarstvom, pevala je u bendu dok je živela u Beču, svira klavir i bavi se di-džejingom poslednjih 3-4 godine. Nažalost, zbog porodičnih obaveza, ona nije stigla na kafu, ali poručuje da će žurka biti sjajna i poziva sve da joj prisustvuju.

1) Pored di-džejinga, koji su to vaši drugi talenti?

Alex: Muvanje riba. Nijedna mi nije rekla ne ha ha ha! Šalim se, naravno, izdvojiću kulinarstvo. Otac mi je strastveni lovac koji me je naučio da kuvam i najviše volim da kuvam divljač. Ponekad odem u lov sa njim, ali sam više okrenut ribolovu.

Shon: Možda nije klasičan talenat, ali sam jako kreativan u ugostiteljstvu. Radim kao barmen i barista i vičan sam u latte art-u. Isto kao Alex, bavim se kulinarstvom u slobodno vreme.

2) Let’s talk money. Sećate li se kada ste prvi put bili plaćeni za posao di-džeja?

Alex: Svoj prvi novac od di-džejinga sam zaradio na studentskoj žurci na Pravnom fakultetu u Nišu u klubu Juridikt. Bilo je to 2010. godine i sećam se da sam puštao dobri, stari house.

Shon: Klub muzeja Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, 2009. godine. Drugar od brata me je bukirao, video da se amaterski bavim time i zvao me da vrtim. Vrteo sam funk, disco, soul. Miksovanje je bilo katastrofa, ali žurka je kompletno uspela!

3) Alex, reci nam nešto više o sceni na Nišavi.

Alex: Niš je odavno bio dobra klabing lokacija. Dobri prostori, dobri izvođači. Od klubova tu su Scena i Feedback kao klubovi gde je uvek živela prava elektronska muzika i alternativna varijanta žurke. Ne dajem prioritet nijednom klubu, ali u Sceni sam najviše puštao i najviše ga poznajem. Zvuk i oprema su savršeni i energija je uvek fantastična. Tu radim već 3 godine, a prošle godine smo ozvaničili naš rad. Došli smo na ideju da napravimo organizaciju Audio Therapy, imali smo dosta gostovanja i zimska sezona je odlično prošla. Leti smo bili na letnjoj pozornici, to je najbolji prostor u Nišu za žurke. Mesto koje ima dušu i zaista je teško rečima ga opisati. Kao rezident letnje pozornice učestvujem u kreiranju njenog programa. Imali smo fenomenalno leto sa prosekom od 1000-1500 ljudi po žurci. Trenutno spremam program za letnju pozornicu za naredno leto. U pregovorima smo sa velikim izvođačima, uskoro najavljujemo sve, spremite se za Niš!

Shon

4) U doba hiperprodukcije, ghost produkcija cveta. Kakvi su vaši stavovi o tome?

Shon: Nisam pristalica ghost produkcije uopšte. Ti kroz muziku predstavljaš sebe i besmisleno je da neko radi muziku koja nije tvoja, a tebe predstavlja. Ne bih to radio jer to nisam ja. Treba praviti sam svoju muziku; jednostavno nije fer da vam neko drugi stvara muziku preko koje zarađujete ogromne svote novca. Što se tiče mog stvaranja, konačno imam vremena da se detaljno posvetim tome, i nadam se da ćete vrlo brzo biti u prilici da čujete moj zvuk.

Alex: Slažem se sa Shon-om, treba predstaviti sebe na neki način, da to budeš ti. Da to bude nagrada celog tvog rada i da time pokažeš ko si i šta si. Trenutno stagniram sa produkcijom jer sam u tranziciji muzičkog stila, ali vrlo uskoro stižu nova izdanja.

5) U Srbiji je za sada, nemoguće dobiti DJ licencu – jer ona i ne postoji. Di-džejevi se vode kao rok muzičari ili slično. Kako rešiti ovaj problem?

Alex: Di-džejevi treba da se udruže i zajedno rešavaju sve legalnosti vezane za posao. Mi sada radimo kao samostalna firma i moramo sami da uplaćujemo doprinose za penziju što ne bi trebalo da je tako.

Shon: Ljudi treba da stanu zajedno i budu manje egocentrični. Kad bi zavladala harmonija lako bi se napravilo udruženje. Kada se jednom udružimo publika će više ceniti naš rad. Svi drugi muzičari su udruženi, na primer folk muzičari, koji mnogo lakše i bolje rade svoj posao. Naravno, ne mogu svi da imaju licencu samo što će dati određenu sumu novca. Sve to treba zaslužiti svojim radom.

6) Kao u svakom šou biznisu, i u svetu di-džejinga prisutna je droga. Neki di-džejevi je zloupotrebe i načisto unište svoju, nekada perspektivnu, karijeru.

Alex Bex

Alex: Put do uspeha se jednom pruža i di-džejevi moraju konstantno da rade i budu prisutni na sceni. Droga im to omogućava. Problem nastaje kada im to uđe u suštinu življenja i odu lošim putem. Uvek sam se ponašao profesionalno i nikad nisam dozvolio neki propust u organizaciji. Nikad nisam ni konzumirao narkotike, ali volim da popijem, ha ha ha.

Shon: Siguran sam da je bar 90% di-džejeva i generalno svih muzičara bilo u kontaktu sa drogom. Svi muzički nastupi, i taj vid pružanja zabave, u kontaktu su sa tim. Neko više, neko manje. Krivo mi je što se priča da je u elektronskoj muzici to najviše zastupljeno, dok je SVUDA droga prisutna, u svakoj muzici. To nije ništa drugo nego deo sazrevanja i odrastanja koji treba da prođe u nekom trenutku.

7) Kako jedan di-džej da ostane u formi pored velikog broja žurki?

Alex: Ne konzumirati narkotike i povremeno trenirati. Ne treba forsirati aftere kada si već istrošen, a ako radiš aftere, prespavati do tad i otići odmoran.

Shon: Zdrava ishrana, redovno spavanje kada god je moguće i uvek ćeš ostati zdrav i fit.

https://www.facebook.com/events/1686163558112128/

Sa Bažalcem na kafi: Sugar Lobby i Concrete DJz

Zdravo klaberi, uticajni i oni normalni. Konačno izlazimo iz ovog mračnog i dugog januara i počinje jedan lepši, kraći februar. I to kako. Već njegovog drugog dana u klubu DOT nastupaju ni manje ni više nego Sugar Lobby i Concrete DJz! Otresavši ovu zimsku letargiju, pozvao sam ih na kafu da saznam nešto više o njima, njihovoj bogatoj prošlosti i još interesantnijim planovima za budućnost. Slađana, Luka i Bojan podelili su sa mnom svoja iskustva, ideje i savete…

…SA BAŽALCEM NA KAFI

 

Moje mišljenje je da nema poente baviti se ovim poslom ako ne radite nešto drugačije od ostalih. Šta vi to radite drugačije?

Sugar Lobby: To publika najbolje zna. Ja se vodim time da uvek treba biti svoj i ne kopirati druge, biti jednostavan i dosledan svome zvuku. Ipak, treba biti otvoren i za nove stilove, ali suština će uvek ostati ista. U poslednje vreme volim da provlačim stari elektro zvuk i retko ko zna da je to moja ogromna ljubav, čak i planiram da se sa produkcijske strane pozabavim njim. Mislim da sam do sada sazrela kao di-džej i sada je vreme da to isto uradim i sa produkcijom.

Concrete DJz: Dolazimo iz vremena vinila, i već tada smo znali šta želimo od techno muzike. Di-džej je nekada od tri gramofona pravio jednu pesmu i u tom periodu kada smo radili na pločama smo definisali naš zvuk. Sve je počelo iz velike ljubavi, a sada je to posao koji volimo. Ono što smo radili na četiri gramofona i dve miksete, danas radimo na četiri kanala u Traktoru koji nam je omogućio da dodatno razvijemo i obogatimo naš nastup. U današnje vreme trendovi diktiraju sve, ne postoji ništa novo, već je sve kombinacija postojećeg. Istrajnost, adaptiranje novim tehnologijama, naša energija i iskren odnos sa publikom je nešto sto te izdvaja od drugih.

 

U prošlom tekstu smo otkrili da nekoliko vaših kolega poseduje druge talente pored onog za muziku. Čitaocima se taj segment jako dopao, pa bih želeo da otkrijem i vaše ostale talente.

Luka: Iskren da budem, bavim se ozbiljnim poslom u jednoj firmi već 14 godina, i uz vreme koje posvećujem porodici i di-džejingu nemam kad da budem još više talentovan ha-ha-ha.

Sugar Lobby: Verovali ili ne, moj drugi talenat je kuvanje. Od italijanske, preko meksičke, do azijske hrane, volim da eksperimentišem stilovima kao i u muzici.

Bojan: Ne znam da li bih ga klasifikovao kao talenat, ali nakon diplomiranja na DIF-u radim kao sportski menadžer i trener. Što se tiče muzičkog talenta, njega razvijam u pravcu hip hopa i tu moram spomenuti svoju hip hop grupu Black Ring Crew. Publika će uskoro imati priliku da čuje moj novi projekat pod nazivom Omladina voli rejvove koji radim sa kolegom i prijateljem iz grupe, Arafatom, koji će zapravo biti jedna fuzija MC-ija i elektronske muzike. Bez određenog žanra, elektronika, brejkbit, dab, to će biti potpuno nov izraz moje umetničke strane.

Iz vašeg dugogodišnjeg iskustva, koje pouke biste preneli mladim nadama di-džejinga?

Sugar Lobby: Ne verovati svakome, ne biti naivan, ne biti previše otvoren prema ljudima i imati dozu rezerve jer nisu svi u ovom poslu iz ljubavi, već i iz nekih drugih razloga.

Bojan: Emocije staviti u drugi plan i ponašati se profesionalno. Takođe, uvek biti iskren u svojim namerama, iskrenost je uvek na ceni.

Luka: Treba voditi računa sa kim se sarađuje i uveriti se da je sve u pošteno i bez nekih skrivenih namera.

 

Zli jezici neretko kažu „A, ona je žensko, njoj je lako biti DJ. Ipak, mislim da ta ženska lepota više odmaže kada želite da se, pre svega, prikažete kao talentovani muzičar. Šta vi mislite o svemu tome i koju ženu di-džeja cenite i slušate?

Sugar Lobby: Mislim da je ženama, pravim umetnicama, duplo teže da se dokažu nego „običnim“ devojkama koje žele da budu di-džejevi. Razlika je da li si umetnik ili žena di-džej. Moraš duboko da budeš u muzici, da produciraš, istražuješ i živiš tu muziku. Da duplo više radiš na sebi, da znaš dobro da miksuješ i poznaješ izdavačke kuće jer uvek će se naći neko ko želi da podrije tvoj rad, broji ti greške… Ali kada te prihvate onda se ne moraš više dokazivati, već samo nastaviti da unapređuješ sebe. Od koleginica bih izdvojila izvrsnu Helenu Hauf.

Concrete DJz: Žena ima prednost jer je lepše gledati lepu ženu nego nas, na primer, ali daleko od toga da smatramo da je dovoljno da si samo lep da bi uspeo. Postoje trendovi koji oblikuju te devojke di-džejve i to ima svoju cenu. Kada ne bude više lepa, jednostavno će je odbaciti. Jako je teško ženama koje to rade iz ljubavi i pravih razloga, teže nego muškarcima. Dakle, devojkama koje su u tome iz pogrešnih razloga to je lako, ali i kratkog roka. Iskrenim devojkama put je duži i zahtevniji, ali je nagrada mnogo veća. Svet muzike je dostupan svakom i tako treba i mora da bude. Znamo da ima dosta negativnih komentara na račun naših koleginica, ali mi im pružamo potpunu podršku i, zaista, svaka im čast! Ženske umetnice koje najviše poštujemo su Gayle Sun, Rebekah i Claudia.

Kako posao di-džeja utiče na ostvarivanje i održavanje porodice i kada biste rekli STOP karijeri zbog porodice?

Luka: Imam porodicu i posao pored di-džejinga. Ima trenutaka kada porodica izvuče deblji kraj, ali još uvek mogu sve da postignem i ne razmišljam na tu temu. Potrudiću se da ostanem na svim frontovima. Uvek se pravi balans, negde sam nekad prisutan više, negde manje, ali uvek sam tu za sve.

Sugar Lobby

Bojan: Kao i u muzici, i u porodici je bitna istrajnost i svaki odnos koji je iskren može da se održi i razvija. Uz neko odricanje i dovoljno želje sve je moguće. Ako bi di-džejing previše uticao na porodicu morao bih da se okrenem njoj, ali muziku ne bih nikada napustio, već bih samo imao manje nastupa nego sada.

Sugar Lobby: Ako se nekada u budućnosti ostvarim kao majka, napraviću pauzu, ali neću nikada prestati da se bavim muzikom. Zauvek bih ostala u muzici, bavila se produkcijom i smanjila broj nastupa.

Za nešto više od mesec dana Beograd će dobiti novog gradonačelnika. Da ste nekim slučajem to vi, da li postoje neki zakoni ili promene koje biste uveli u klubove, žurke i festivale? Šta mislite da može brže, jače, bolje?

Sugar Lobby: Mene politika apsolutno ne zanima, ali da imam tu moć, napravila bih poseban budžet iz kojeg bi novac bio korišten za otvaranje i dalji rad klubova, kao što se radi u Nemačkoj. Naš klabing turizam je ogroman i mislim da treba u njega više ulagati.

Luka: Ni mene politika ne interesuje, ali da mogu, sigurno bih napravio festival na teritoriji Beograda. Zatim bih dao subvencije klubovima, da svi budu jednaki – onima koji teže posluju da se pomogne, a onima koji već odlično posluju samo ne dozvoliti da preuzmu apsolutni primat jer mislim da svi treba da imaju podjednaku šansu. Naravno, pozabavio bih se i zvučnom izolacijom kako se obližnjim stanarima ne bi narušavao kvalitet života.

Bojan: Mene zanima politika u smislu što ona kroji naše živote. Nama nedostaju klubovi srednjeg kapaciteta, ljudi su primorani da idu ili na velike žurke gde dolaze svakojaki ljudi ili u mala mesta gde je prevelika gužva koja im smeta. Mislim da suština klabinga leži u baš tim klubovima srednjeg kapaciteta od 500 do 700 ljudi. Treba dati sredstva onima koji žele da se bave iskreno tim poslom i rešiti sve probleme tehničke prirode kako bi i di-džejevi i publika i poslodavci bili zadovoljni i bili u dobroj interakciji. Svi bi svojim delovanjem uticali jedni na druge i nicalo bi još klubova, festivala i prijateljstava.

Za kraj, preporučite našim čitaocima neki album ili kompilaciju koja je na vas ostavila najveći utisak. Naravno, bilo kog žanra.

Bojan: Volim rok, klasičnu muziku, haus, hip hop, ali nešto što je na mene ostavilo najveći utisak je album čuvene grupe Prodigy – Music For The Jilted Generation. Mislim da je to fuzija svega što sam spomenuo. Oni su to izneli na jedan unikatan način i prvi napravili takav koncept muzike pristupačnim za šire tržište.

Luka i Sugar Lobby: Postoji dosta albuma koji su ostavili veliki utisak, ali ne možemo da izdvojimo jedan konkretno. Naravno, slažemo se sa Bojanom u tome da je Prodigy zaista jedna prekretnica u elektronskoj muzici.

 

Luka i Bojan

 

 

 

 

Anja Schneider:“Jedva čekam da se vratim, u Beogradu sam se svaki put odlično provela!“

 

U susret najomiljenijem prazniku domaće publike, postavili smo par pitanja Anji Schneider, jednoj od dva headliner-a velike žurke za srpsku Novu godinu u Hangaru. Pored nje ove večeri live nastupom predstaviće se Rodriguez Jr., a uz njih ništa manje bitna domaća podrška Bokee, Marko Vuković i Joma Maja.

Zdravo Anja 🙂

Lepo je čuti da si napravila još jedan korak u svojoj karijeri otvorivši novi lejbl. Podeli sa nama zašto je SoUs drugačiji, ali i veoma poseban za tebe?

SoUs je za mene veoma lična stvar  koja mi je pružila slobodu, koja mi je nedostajala poslednjih godina. Sa ovim projektom nemam pritisak ili planove i stvarno mogu da se koncentrišem na svoju muziku i DJ karijeru. Ovo je veliki korak za mene i nije baš bilo lako da ostavim sve iza sebe, ali osećam se dosta prijatnije i videćemo gde će me to odvesti. Najviše me osvežava što nemam nikakav plan 🙂

Elektronska muzička scena konstantno se menja, a sa njom i popularnost aktuelnih muzičkih pravaca, kao primer tome danas je TECHNO magična reč. Po tvom mišljenju ko diktira te muzičke trendove, da li je moć u rukama artista ili je pak publika ta koja odlučuje i određuje kurs?

Moje mišljenje je da smo u lelektronskoj muzici već sve postigli sve što smo mogli. Mi artisti stalno ponavljamo muziku, zvukove i konstantno dajemo nove interpretacije starim zvucima što mi uvek budi novo interesovanje i iznova me pokreće.

 

Veoma si jaka žena, dovela si Mobilee do samog vrha izgradila si priznatu karijeru i kao producent i kao DJ, pored toga si i majka. Šta je za tebe lično bilo najteže?

Ostaviti sve i početi iz početka… ali, iskrena da budem, nikada nisam razmišljala niti ramišljam da li je nešto za mene teško. Naravno, nije lako svakog vikenda napuštati svoju porodicu i prijatelje, ali u isto vreme upoznajem nove ljude, stičem prijatelje i vraćam se kući ispunjena novom inspiracijom i dobrom energijom.

Posle svih ovih godina konstantnih žurki, klupskog života, festivala, zašto sve to i dalje voliš i šta je ono što te i dalje pokreće?

Konstantna ljubav prema muzici. Uvek sam znatiželjna i uzbuđena i to je upravo ono što je najbolje.

Šta bi preporučila mladim artistima?

Budite ono što jeste i radite to što volite.

Jedna rečenica za beogradsku publiku koja te iščekuje?

Jedva čekam da se vratim, u Beogradu sam se svaki put odlično provela!

Ulaznice za ovaj događaj možete kupiti na svim Eventim i Gigs Tix prodajnim mestima.

https://www.facebook.com/events/1158270154304896/

Ilario Alicante najavljuje jedno pravo energetsko punjenje u Hangaru

Ilario Alicante kao zvezda večeri Drumcode showcase-a, prvi put beogradskoj publici predstaviće  se 01. januara u okviru treće i poslednje večeri Central Dance Event-a u Hangaru. Ovaj događaj bio je povod da mu postavimo nekoliko pitanja:

Sa svojih 15 godina dok si bio tinejdžer, kakva je bila tvoja tadašnja impresija svetske muzičke scene? Koje su bile tvoje misli o ovom poslu u odnosu na danas kada dobro znaš kako sve funkcioniše?

 Imam osećaj da u odnosu na ranije, danas techno pravac elektronske muzike ima najširi opseg pratilaca i slušalaca i sasvim je normalno da kada neki proizvod postane mainstream stvari se prirodno menjaju. Moram da napomenem da je digitalni svet postao veoma uticajan i dok je za jedne to cool, za druge nije. Ja se lično uvek trudim da sačuvam iskrene misli koje sam imao kao tinejdžer kao što su moja strast prema muzici, žurkama, osmesima koje ljudi imaju dok vas slušaju kako puštate, prema plesu i iskrenim emocijama koje vam muzika nesebično daje bez porebe za nečim zauzvrat. Mislim da ako vodiš računa o stvarima, sve oko tebe može da se promeni, ali će sigurno imati uticaja ili te dovesti do gubljenja strasti.

 

U tvojoj biografiji piše da ćeš zauvek biti klaber. Sada kada si u svojoj cvetajućoj karijeri sa velikim brojem nastupa, kako pronalaziš vreme da ispuniš tu potrebu i šta je to što najviše voliš u strasti klabera?

 Apsolutno uvek moram da pronađem vreme za to i evo jednog takvog primera. Tokom zimske sezone ovde u Berlinu kada se vratim sa nekog od svojih nastupa (što je obično u nedelju) uvek se potrudim da sakupim energiju, odem u Berghain i dopustim umu i telu da se potpuno izgube u muzici, igram kao da me niko ne gleda. Potrebni su mi takvi trenuci kada moram da osetim muziku unutar sebe, uživajući u tom procesu sa plesnog podijuma. Volim da “čitam” priče koje di džejevi pričaju kroz svoje setove i baš je to ono što me navelo da se zaljubim u ovaj posao. Dobar pisac i dalje treba da čita knjige drugih autora.

Ispričaj nam jedno unikatno iskustvo u svojoj karijeri, koje nikada nećeš zaboraviti

Prvi put kada sam zatvarao terasu kluba Amnesia. Taj klub je jedno od najbitnijih mesta za mene. Sećam se momenta kada sam puštao jednu od mojih omiljenih pesama, okrenuo sam se iza sebe i video svoje prave prijatelje koji me podržavaju sa najvećim osmesima na svojim licima, a zatim sam se okrenuo ka publici, svi su bili srećni, tokom istog tog momenta sunce je krenulo da obasjava terasu. Atmosfera je bila prosto savršena, a ja sam se osetio kao da je taj trenutak spajanje svega. Osetio sam čistu sreću i ceo svoj život posvetiću muzici i ovakvim mometima. Jedinstveno.

Kojeg di džeja ili producenta bi izdvojio kao onog sa kojim je najbolje zabavljati se?

To mora naravno biti Sven Vath. On je mentor i pravi di džej. Volim način kojim manipuliše muzikom i kroz to oslobađa svoju emociju. Uvek sam zadivljen kada vidim kako on svaki put to radi upravo onako kako treba i gledam kako ljudi reaguju na takve emocije.

Kakvu žurku mogu da očekuju Blender fanovi prvog januara u Hangaru?

Jedno pravo punjenje energijom kako bi postigli sve što žele u neverovatnoj 2018.

 

Ulaznice možete kupiti preko sledećih linkova:

01.01.2018 | Drumcode showcase: http://bit.ly/DrumcodeShowcaseCDE18

CDE komplet ulaznica za sve tri večeri : http://bit.ly/TicketSetCDE18

https://www.facebook.com/events/180748755804127/

Page 1 of 212