Sa Bažalcem na kafi: Shon i Alex Bex

Belo, oko mene sve je belo. I ne, nisam na nekom Mladenovom privatnom afteru u vili nadomak Barselone, već sam u Srbiji. Kao i svim klaberima, potrebna mi je neka dobra žurka da mi otkravi um, telo i dušu. I mislim da sam je pronašao. U četvrtak, 1. marta u klubu DOT, iz Niša stiže Alex Bex da uz pomoć Shon-a i Ive Gaica-e zagreju ovu klabersku nečistu krv. Kao sneg naše nesrećne putare u februaru, iznenadila me je količina pozitivne energije koje emituju ova dva vrsna di-džeja, nestrpljivo iščekujući njihov nastup. Kažem dvojica, jer, nažalost, Iva nije mogla da nam se pridruži…

…NA KAFI SA BAŽALCEM

Shon: Iva je jedan svestrani umetnik: profesionalno se bavi slikarstvom, pevala je u bendu dok je živela u Beču, svira klavir i bavi se di-džejingom poslednjih 3-4 godine. Nažalost, zbog porodičnih obaveza, ona nije stigla na kafu, ali poručuje da će žurka biti sjajna i poziva sve da joj prisustvuju.

1) Pored di-džejinga, koji su to vaši drugi talenti?

Alex: Muvanje riba. Nijedna mi nije rekla ne ha ha ha! Šalim se, naravno, izdvojiću kulinarstvo. Otac mi je strastveni lovac koji me je naučio da kuvam i najviše volim da kuvam divljač. Ponekad odem u lov sa njim, ali sam više okrenut ribolovu.

Shon: Možda nije klasičan talenat, ali sam jako kreativan u ugostiteljstvu. Radim kao barmen i barista i vičan sam u latte art-u. Isto kao Alex, bavim se kulinarstvom u slobodno vreme.

2) Let’s talk money. Sećate li se kada ste prvi put bili plaćeni za posao di-džeja?

Alex: Svoj prvi novac od di-džejinga sam zaradio na studentskoj žurci na Pravnom fakultetu u Nišu u klubu Juridikt. Bilo je to 2010. godine i sećam se da sam puštao dobri, stari house.

Shon: Klub muzeja Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, 2009. godine. Drugar od brata me je bukirao, video da se amaterski bavim time i zvao me da vrtim. Vrteo sam funk, disco, soul. Miksovanje je bilo katastrofa, ali žurka je kompletno uspela!

3) Alex, reci nam nešto više o sceni na Nišavi.

Alex: Niš je odavno bio dobra klabing lokacija. Dobri prostori, dobri izvođači. Od klubova tu su Scena i Feedback kao klubovi gde je uvek živela prava elektronska muzika i alternativna varijanta žurke. Ne dajem prioritet nijednom klubu, ali u Sceni sam najviše puštao i najviše ga poznajem. Zvuk i oprema su savršeni i energija je uvek fantastična. Tu radim već 3 godine, a prošle godine smo ozvaničili naš rad. Došli smo na ideju da napravimo organizaciju Audio Therapy, imali smo dosta gostovanja i zimska sezona je odlično prošla. Leti smo bili na letnjoj pozornici, to je najbolji prostor u Nišu za žurke. Mesto koje ima dušu i zaista je teško rečima ga opisati. Kao rezident letnje pozornice učestvujem u kreiranju njenog programa. Imali smo fenomenalno leto sa prosekom od 1000-1500 ljudi po žurci. Trenutno spremam program za letnju pozornicu za naredno leto. U pregovorima smo sa velikim izvođačima, uskoro najavljujemo sve, spremite se za Niš!

Shon

4) U doba hiperprodukcije, ghost produkcija cveta. Kakvi su vaši stavovi o tome?

Shon: Nisam pristalica ghost produkcije uopšte. Ti kroz muziku predstavljaš sebe i besmisleno je da neko radi muziku koja nije tvoja, a tebe predstavlja. Ne bih to radio jer to nisam ja. Treba praviti sam svoju muziku; jednostavno nije fer da vam neko drugi stvara muziku preko koje zarađujete ogromne svote novca. Što se tiče mog stvaranja, konačno imam vremena da se detaljno posvetim tome, i nadam se da ćete vrlo brzo biti u prilici da čujete moj zvuk.

Alex: Slažem se sa Shon-om, treba predstaviti sebe na neki način, da to budeš ti. Da to bude nagrada celog tvog rada i da time pokažeš ko si i šta si. Trenutno stagniram sa produkcijom jer sam u tranziciji muzičkog stila, ali vrlo uskoro stižu nova izdanja.

5) U Srbiji je za sada, nemoguće dobiti DJ licencu – jer ona i ne postoji. Di-džejevi se vode kao rok muzičari ili slično. Kako rešiti ovaj problem?

Alex: Di-džejevi treba da se udruže i zajedno rešavaju sve legalnosti vezane za posao. Mi sada radimo kao samostalna firma i moramo sami da uplaćujemo doprinose za penziju što ne bi trebalo da je tako.

Shon: Ljudi treba da stanu zajedno i budu manje egocentrični. Kad bi zavladala harmonija lako bi se napravilo udruženje. Kada se jednom udružimo publika će više ceniti naš rad. Svi drugi muzičari su udruženi, na primer folk muzičari, koji mnogo lakše i bolje rade svoj posao. Naravno, ne mogu svi da imaju licencu samo što će dati određenu sumu novca. Sve to treba zaslužiti svojim radom.

6) Kao u svakom šou biznisu, i u svetu di-džejinga prisutna je droga. Neki di-džejevi je zloupotrebe i načisto unište svoju, nekada perspektivnu, karijeru.

Alex Bex

Alex: Put do uspeha se jednom pruža i di-džejevi moraju konstantno da rade i budu prisutni na sceni. Droga im to omogućava. Problem nastaje kada im to uđe u suštinu življenja i odu lošim putem. Uvek sam se ponašao profesionalno i nikad nisam dozvolio neki propust u organizaciji. Nikad nisam ni konzumirao narkotike, ali volim da popijem, ha ha ha.

Shon: Siguran sam da je bar 90% di-džejeva i generalno svih muzičara bilo u kontaktu sa drogom. Svi muzički nastupi, i taj vid pružanja zabave, u kontaktu su sa tim. Neko više, neko manje. Krivo mi je što se priča da je u elektronskoj muzici to najviše zastupljeno, dok je SVUDA droga prisutna, u svakoj muzici. To nije ništa drugo nego deo sazrevanja i odrastanja koji treba da prođe u nekom trenutku.

7) Kako jedan di-džej da ostane u formi pored velikog broja žurki?

Alex: Ne konzumirati narkotike i povremeno trenirati. Ne treba forsirati aftere kada si već istrošen, a ako radiš aftere, prespavati do tad i otići odmoran.

Shon: Zdrava ishrana, redovno spavanje kada god je moguće i uvek ćeš ostati zdrav i fit.

https://www.facebook.com/events/1686163558112128/

Sa Bažalcem na kafi: Sugar Lobby i Concrete DJz

Zdravo klaberi, uticajni i oni normalni. Konačno izlazimo iz ovog mračnog i dugog januara i počinje jedan lepši, kraći februar. I to kako. Već njegovog drugog dana u klubu DOT nastupaju ni manje ni više nego Sugar Lobby i Concrete DJz! Otresavši ovu zimsku letargiju, pozvao sam ih na kafu da saznam nešto više o njima, njihovoj bogatoj prošlosti i još interesantnijim planovima za budućnost. Slađana, Luka i Bojan podelili su sa mnom svoja iskustva, ideje i savete…

…SA BAŽALCEM NA KAFI

 

Moje mišljenje je da nema poente baviti se ovim poslom ako ne radite nešto drugačije od ostalih. Šta vi to radite drugačije?

Sugar Lobby: To publika najbolje zna. Ja se vodim time da uvek treba biti svoj i ne kopirati druge, biti jednostavan i dosledan svome zvuku. Ipak, treba biti otvoren i za nove stilove, ali suština će uvek ostati ista. U poslednje vreme volim da provlačim stari elektro zvuk i retko ko zna da je to moja ogromna ljubav, čak i planiram da se sa produkcijske strane pozabavim njim. Mislim da sam do sada sazrela kao di-džej i sada je vreme da to isto uradim i sa produkcijom.

Concrete DJz: Dolazimo iz vremena vinila, i već tada smo znali šta želimo od techno muzike. Di-džej je nekada od tri gramofona pravio jednu pesmu i u tom periodu kada smo radili na pločama smo definisali naš zvuk. Sve je počelo iz velike ljubavi, a sada je to posao koji volimo. Ono što smo radili na četiri gramofona i dve miksete, danas radimo na četiri kanala u Traktoru koji nam je omogućio da dodatno razvijemo i obogatimo naš nastup. U današnje vreme trendovi diktiraju sve, ne postoji ništa novo, već je sve kombinacija postojećeg. Istrajnost, adaptiranje novim tehnologijama, naša energija i iskren odnos sa publikom je nešto sto te izdvaja od drugih.

 

U prošlom tekstu smo otkrili da nekoliko vaših kolega poseduje druge talente pored onog za muziku. Čitaocima se taj segment jako dopao, pa bih želeo da otkrijem i vaše ostale talente.

Luka: Iskren da budem, bavim se ozbiljnim poslom u jednoj firmi već 14 godina, i uz vreme koje posvećujem porodici i di-džejingu nemam kad da budem još više talentovan ha-ha-ha.

Sugar Lobby: Verovali ili ne, moj drugi talenat je kuvanje. Od italijanske, preko meksičke, do azijske hrane, volim da eksperimentišem stilovima kao i u muzici.

Bojan: Ne znam da li bih ga klasifikovao kao talenat, ali nakon diplomiranja na DIF-u radim kao sportski menadžer i trener. Što se tiče muzičkog talenta, njega razvijam u pravcu hip hopa i tu moram spomenuti svoju hip hop grupu Black Ring Crew. Publika će uskoro imati priliku da čuje moj novi projekat pod nazivom Omladina voli rejvove koji radim sa kolegom i prijateljem iz grupe, Arafatom, koji će zapravo biti jedna fuzija MC-ija i elektronske muzike. Bez određenog žanra, elektronika, brejkbit, dab, to će biti potpuno nov izraz moje umetničke strane.

Iz vašeg dugogodišnjeg iskustva, koje pouke biste preneli mladim nadama di-džejinga?

Sugar Lobby: Ne verovati svakome, ne biti naivan, ne biti previše otvoren prema ljudima i imati dozu rezerve jer nisu svi u ovom poslu iz ljubavi, već i iz nekih drugih razloga.

Bojan: Emocije staviti u drugi plan i ponašati se profesionalno. Takođe, uvek biti iskren u svojim namerama, iskrenost je uvek na ceni.

Luka: Treba voditi računa sa kim se sarađuje i uveriti se da je sve u pošteno i bez nekih skrivenih namera.

 

Zli jezici neretko kažu „A, ona je žensko, njoj je lako biti DJ. Ipak, mislim da ta ženska lepota više odmaže kada želite da se, pre svega, prikažete kao talentovani muzičar. Šta vi mislite o svemu tome i koju ženu di-džeja cenite i slušate?

Sugar Lobby: Mislim da je ženama, pravim umetnicama, duplo teže da se dokažu nego „običnim“ devojkama koje žele da budu di-džejevi. Razlika je da li si umetnik ili žena di-džej. Moraš duboko da budeš u muzici, da produciraš, istražuješ i živiš tu muziku. Da duplo više radiš na sebi, da znaš dobro da miksuješ i poznaješ izdavačke kuće jer uvek će se naći neko ko želi da podrije tvoj rad, broji ti greške… Ali kada te prihvate onda se ne moraš više dokazivati, već samo nastaviti da unapređuješ sebe. Od koleginica bih izdvojila izvrsnu Helenu Hauf.

Concrete DJz: Žena ima prednost jer je lepše gledati lepu ženu nego nas, na primer, ali daleko od toga da smatramo da je dovoljno da si samo lep da bi uspeo. Postoje trendovi koji oblikuju te devojke di-džejve i to ima svoju cenu. Kada ne bude više lepa, jednostavno će je odbaciti. Jako je teško ženama koje to rade iz ljubavi i pravih razloga, teže nego muškarcima. Dakle, devojkama koje su u tome iz pogrešnih razloga to je lako, ali i kratkog roka. Iskrenim devojkama put je duži i zahtevniji, ali je nagrada mnogo veća. Svet muzike je dostupan svakom i tako treba i mora da bude. Znamo da ima dosta negativnih komentara na račun naših koleginica, ali mi im pružamo potpunu podršku i, zaista, svaka im čast! Ženske umetnice koje najviše poštujemo su Gayle Sun, Rebekah i Claudia.

Kako posao di-džeja utiče na ostvarivanje i održavanje porodice i kada biste rekli STOP karijeri zbog porodice?

Luka: Imam porodicu i posao pored di-džejinga. Ima trenutaka kada porodica izvuče deblji kraj, ali još uvek mogu sve da postignem i ne razmišljam na tu temu. Potrudiću se da ostanem na svim frontovima. Uvek se pravi balans, negde sam nekad prisutan više, negde manje, ali uvek sam tu za sve.

Sugar Lobby

Bojan: Kao i u muzici, i u porodici je bitna istrajnost i svaki odnos koji je iskren može da se održi i razvija. Uz neko odricanje i dovoljno želje sve je moguće. Ako bi di-džejing previše uticao na porodicu morao bih da se okrenem njoj, ali muziku ne bih nikada napustio, već bih samo imao manje nastupa nego sada.

Sugar Lobby: Ako se nekada u budućnosti ostvarim kao majka, napraviću pauzu, ali neću nikada prestati da se bavim muzikom. Zauvek bih ostala u muzici, bavila se produkcijom i smanjila broj nastupa.

Za nešto više od mesec dana Beograd će dobiti novog gradonačelnika. Da ste nekim slučajem to vi, da li postoje neki zakoni ili promene koje biste uveli u klubove, žurke i festivale? Šta mislite da može brže, jače, bolje?

Sugar Lobby: Mene politika apsolutno ne zanima, ali da imam tu moć, napravila bih poseban budžet iz kojeg bi novac bio korišten za otvaranje i dalji rad klubova, kao što se radi u Nemačkoj. Naš klabing turizam je ogroman i mislim da treba u njega više ulagati.

Luka: Ni mene politika ne interesuje, ali da mogu, sigurno bih napravio festival na teritoriji Beograda. Zatim bih dao subvencije klubovima, da svi budu jednaki – onima koji teže posluju da se pomogne, a onima koji već odlično posluju samo ne dozvoliti da preuzmu apsolutni primat jer mislim da svi treba da imaju podjednaku šansu. Naravno, pozabavio bih se i zvučnom izolacijom kako se obližnjim stanarima ne bi narušavao kvalitet života.

Bojan: Mene zanima politika u smislu što ona kroji naše živote. Nama nedostaju klubovi srednjeg kapaciteta, ljudi su primorani da idu ili na velike žurke gde dolaze svakojaki ljudi ili u mala mesta gde je prevelika gužva koja im smeta. Mislim da suština klabinga leži u baš tim klubovima srednjeg kapaciteta od 500 do 700 ljudi. Treba dati sredstva onima koji žele da se bave iskreno tim poslom i rešiti sve probleme tehničke prirode kako bi i di-džejevi i publika i poslodavci bili zadovoljni i bili u dobroj interakciji. Svi bi svojim delovanjem uticali jedni na druge i nicalo bi još klubova, festivala i prijateljstava.

Za kraj, preporučite našim čitaocima neki album ili kompilaciju koja je na vas ostavila najveći utisak. Naravno, bilo kog žanra.

Bojan: Volim rok, klasičnu muziku, haus, hip hop, ali nešto što je na mene ostavilo najveći utisak je album čuvene grupe Prodigy – Music For The Jilted Generation. Mislim da je to fuzija svega što sam spomenuo. Oni su to izneli na jedan unikatan način i prvi napravili takav koncept muzike pristupačnim za šire tržište.

Luka i Sugar Lobby: Postoji dosta albuma koji su ostavili veliki utisak, ali ne možemo da izdvojimo jedan konkretno. Naravno, slažemo se sa Bojanom u tome da je Prodigy zaista jedna prekretnica u elektronskoj muzici.

 

Luka i Bojan

 

 

 

 

Anja Schneider:“Jedva čekam da se vratim, u Beogradu sam se svaki put odlično provela!“

 

U susret najomiljenijem prazniku domaće publike, postavili smo par pitanja Anji Schneider, jednoj od dva headliner-a velike žurke za srpsku Novu godinu u Hangaru. Pored nje ove večeri live nastupom predstaviće se Rodriguez Jr., a uz njih ništa manje bitna domaća podrška Bokee, Marko Vuković i Joma Maja.

Zdravo Anja 🙂

Lepo je čuti da si napravila još jedan korak u svojoj karijeri otvorivši novi lejbl. Podeli sa nama zašto je SoUs drugačiji, ali i veoma poseban za tebe?

SoUs je za mene veoma lična stvar  koja mi je pružila slobodu, koja mi je nedostajala poslednjih godina. Sa ovim projektom nemam pritisak ili planove i stvarno mogu da se koncentrišem na svoju muziku i DJ karijeru. Ovo je veliki korak za mene i nije baš bilo lako da ostavim sve iza sebe, ali osećam se dosta prijatnije i videćemo gde će me to odvesti. Najviše me osvežava što nemam nikakav plan 🙂

Elektronska muzička scena konstantno se menja, a sa njom i popularnost aktuelnih muzičkih pravaca, kao primer tome danas je TECHNO magična reč. Po tvom mišljenju ko diktira te muzičke trendove, da li je moć u rukama artista ili je pak publika ta koja odlučuje i određuje kurs?

Moje mišljenje je da smo u lelektronskoj muzici već sve postigli sve što smo mogli. Mi artisti stalno ponavljamo muziku, zvukove i konstantno dajemo nove interpretacije starim zvucima što mi uvek budi novo interesovanje i iznova me pokreće.

 

Veoma si jaka žena, dovela si Mobilee do samog vrha izgradila si priznatu karijeru i kao producent i kao DJ, pored toga si i majka. Šta je za tebe lično bilo najteže?

Ostaviti sve i početi iz početka… ali, iskrena da budem, nikada nisam razmišljala niti ramišljam da li je nešto za mene teško. Naravno, nije lako svakog vikenda napuštati svoju porodicu i prijatelje, ali u isto vreme upoznajem nove ljude, stičem prijatelje i vraćam se kući ispunjena novom inspiracijom i dobrom energijom.

Posle svih ovih godina konstantnih žurki, klupskog života, festivala, zašto sve to i dalje voliš i šta je ono što te i dalje pokreće?

Konstantna ljubav prema muzici. Uvek sam znatiželjna i uzbuđena i to je upravo ono što je najbolje.

Šta bi preporučila mladim artistima?

Budite ono što jeste i radite to što volite.

Jedna rečenica za beogradsku publiku koja te iščekuje?

Jedva čekam da se vratim, u Beogradu sam se svaki put odlično provela!

Ulaznice za ovaj događaj možete kupiti na svim Eventim i Gigs Tix prodajnim mestima.

https://www.facebook.com/events/1158270154304896/

Ilario Alicante najavljuje jedno pravo energetsko punjenje u Hangaru

Ilario Alicante kao zvezda večeri Drumcode showcase-a, prvi put beogradskoj publici predstaviće  se 01. januara u okviru treće i poslednje večeri Central Dance Event-a u Hangaru. Ovaj događaj bio je povod da mu postavimo nekoliko pitanja:

Sa svojih 15 godina dok si bio tinejdžer, kakva je bila tvoja tadašnja impresija svetske muzičke scene? Koje su bile tvoje misli o ovom poslu u odnosu na danas kada dobro znaš kako sve funkcioniše?

 Imam osećaj da u odnosu na ranije, danas techno pravac elektronske muzike ima najširi opseg pratilaca i slušalaca i sasvim je normalno da kada neki proizvod postane mainstream stvari se prirodno menjaju. Moram da napomenem da je digitalni svet postao veoma uticajan i dok je za jedne to cool, za druge nije. Ja se lično uvek trudim da sačuvam iskrene misli koje sam imao kao tinejdžer kao što su moja strast prema muzici, žurkama, osmesima koje ljudi imaju dok vas slušaju kako puštate, prema plesu i iskrenim emocijama koje vam muzika nesebično daje bez porebe za nečim zauzvrat. Mislim da ako vodiš računa o stvarima, sve oko tebe može da se promeni, ali će sigurno imati uticaja ili te dovesti do gubljenja strasti.

 

U tvojoj biografiji piše da ćeš zauvek biti klaber. Sada kada si u svojoj cvetajućoj karijeri sa velikim brojem nastupa, kako pronalaziš vreme da ispuniš tu potrebu i šta je to što najviše voliš u strasti klabera?

 Apsolutno uvek moram da pronađem vreme za to i evo jednog takvog primera. Tokom zimske sezone ovde u Berlinu kada se vratim sa nekog od svojih nastupa (što je obično u nedelju) uvek se potrudim da sakupim energiju, odem u Berghain i dopustim umu i telu da se potpuno izgube u muzici, igram kao da me niko ne gleda. Potrebni su mi takvi trenuci kada moram da osetim muziku unutar sebe, uživajući u tom procesu sa plesnog podijuma. Volim da “čitam” priče koje di džejevi pričaju kroz svoje setove i baš je to ono što me navelo da se zaljubim u ovaj posao. Dobar pisac i dalje treba da čita knjige drugih autora.

Ispričaj nam jedno unikatno iskustvo u svojoj karijeri, koje nikada nećeš zaboraviti

Prvi put kada sam zatvarao terasu kluba Amnesia. Taj klub je jedno od najbitnijih mesta za mene. Sećam se momenta kada sam puštao jednu od mojih omiljenih pesama, okrenuo sam se iza sebe i video svoje prave prijatelje koji me podržavaju sa najvećim osmesima na svojim licima, a zatim sam se okrenuo ka publici, svi su bili srećni, tokom istog tog momenta sunce je krenulo da obasjava terasu. Atmosfera je bila prosto savršena, a ja sam se osetio kao da je taj trenutak spajanje svega. Osetio sam čistu sreću i ceo svoj život posvetiću muzici i ovakvim mometima. Jedinstveno.

Kojeg di džeja ili producenta bi izdvojio kao onog sa kojim je najbolje zabavljati se?

To mora naravno biti Sven Vath. On je mentor i pravi di džej. Volim način kojim manipuliše muzikom i kroz to oslobađa svoju emociju. Uvek sam zadivljen kada vidim kako on svaki put to radi upravo onako kako treba i gledam kako ljudi reaguju na takve emocije.

Kakvu žurku mogu da očekuju Blender fanovi prvog januara u Hangaru?

Jedno pravo punjenje energijom kako bi postigli sve što žele u neverovatnoj 2018.

 

Ulaznice možete kupiti preko sledećih linkova:

01.01.2018 | Drumcode showcase: http://bit.ly/DrumcodeShowcaseCDE18

CDE komplet ulaznica za sve tri večeri : http://bit.ly/TicketSetCDE18

https://www.facebook.com/events/180748755804127/

Gramophonedzie Live Experience: „Uzbuđeni smo zbog nastupa u Belexpocentru i drago nam je što ćemo svirati sa Gramatikom“

Tvoj put od di-džeja do benda, kako si došao na ideju da oformiš bend, budući da si se od početka karijere bavio elektronskom muzikom? 

To je došlo nekako prirodno, bend je i dalje baziran na elektronskoj muzici. Posle petnaestak godina bavljenja di-džejingom sam došao do trenutka kada sam ostao bez izazova. Volim nove stvari prvi da probam ili pustim, nove žanrove i podžanrove elektronske muzike. Sa di-džejingom sam osetio da sam malo sputan i da tehnologija danas omogućava mnogo više. Tako da je fuzija moje produkcije i “živih“  muzičara bila logični epilog. Sa druge strane sam se posle 4-5 godina konstantnih svetskih turneja umorio da budem sam, ljudi ne vide drugu stranu internacionalnog di-džejinga gde ste konstantno u putu i po aerodromima i avionima, hotelima, zapravo tih 2-3 sata kada puštate muziku u klubu ste okruzeni ljudima, sve ostal čini samoća. Zbog toga sam želeo sve da promenim i da se okružim ljudima, muzičarima i da malo razmenjujemo energiju. 
 
Po čemu je karakterističan nastup sastava Gramophonedzie Live Experience?
Nemamo standardnu playlistu kao ostali bendovi, nego je sve stvar trenutka, zapravo to je nešto što je ostalo od di-džejinga. Takodje ima dosta improvizacije, malo ponekad na nastupima džemujemo usred svirke, zabavljamo se.
Koji vaš nastup vam je ostao u pamćenju kao najupečatljiviji i zašto?
Schengen fest u Sloveniji i nastup u Cafe de Sol u Somoboru, tada smo još uvek oblikovali bend i sa te svirke sam izvukao par loopova i napravio par pesama.
Vaši fanovi su jako nestrpljivi da saznaju šta planiarte. Neki novi projekat, nov album, ili saradnja?
Trenutno radimo na albumu, nadam se da će biti gotov za koji mesec i da će izaći sledeće godine. Malo kasnimo sa albumom, ali tu sam i ja nov i snimanje i ceo proces stvaranja je potpuno drugačiji od onog na šta sam navikao.
Publika se jako raduje vašem nastupu, recite nam šta možemo da očekujemo od vas 23. novembra u Belexpocentru?
Veoma smo uzbudjeni zbog nastupa jer dugo nismo svirali u Beogradu, takodje nam je veoma drago da sviramo sa Denisom, Gramatikom, jer ga izuzetno cenimo kao muzičara i naši stilovi i razmišljanje oko muzike su slični.  Izvešćemo premijerno i tri nove pesme, koje su ovaj put skorz autorske, do sada smo uglavnom izvodili live verzije mojih numera i kombinovali ih uz jazz, funk i hiphop.

Gramatik: „Napredak je moja inspiracija“

Blender: Šta publika u Beogradu može da očekuje od tvog live nastupa u Belexpocentru? Ko će ti se pridružiti na bini, pored standardne postavke benda? Šta nam pripremate?

Gramatik: Dolazim u Belexpo Centar u sklopu evropske Re:Coil turneje, u društvu svog prijatelja gitariste, Adama. Sviraćemo sve moje nove i stare hitove, kao i neke pesme koje su komponovali neki od mojih prijatelja, muzičari iz raznih zemalja. Obećavam pravu pravcijatu fank žurku.

Blender: Reci nam nešto više o svojoj kriptovaluti i zašto je to revolucionarni potez u svetu muzike?

Gramatik:  Tokeni su izvorna kripto-sredstva „blockchain“ aplikacije. Oni funkcionišu po principu pametnih ugovora (finansijski dogovori bazirani na elektronskom kodu) koji su programirani u „Etereum“. Kada muzičar koristi tokene, oni pretvaraju njegovu intelektualnu svojinu u finansijska sredstva, tako da vrednost njegovog tokena odražava vrednost njegove umetničke kreativnosti. Oni koji uđu u kupovinu tih tokena zapravo ulaze u kupovinu određenog postotka umetnikovog stvaralaštva i prihoda koje ono donosi. Što više ljudi koristi umetnikovo delo, to je veća vrednost tokena.

Blender: Koju rakiju najviše voliš?

Gramatik:  Staru šljivu 🙂

Blender: Koji svoj nastup ćeš zauvek pamiti? Reci nam neke detalje o tome…

Gramatik:  Svirao sam prvi put na jednoj od najčuvenijih lokacija, „Red Rocks“ u Denveru, 2011. godine kada sam zagrevao atmosferu za Pretty Lights i od tada se stalno vraćam tom mestu. To je najlepši amfiteatar na otvorenom i protekle četiri godine sam uspevao da ga samostalno rasprodam.

Blender: Kako uspevaš da stvoriš tako jedinstven zvuk koji je vremenom postao tvoj zaštitni znak? Šta te inspirise?

Gramatik:  Bavim se ovim već dugi niz godina, u početku sam samo sekao i kopirao hip hop bitove, zatim sam izdao tech house album, pa elektronske albume i tako dalje. Verujem u konstantno napredovanje i sazrevanje čoveka kao umetnika i zbog toga nikad ne produciram samo jedan žanr. Veliki broj ljudi želi od mene da pravim muziku kakvu sam stvarao pre 10 i više godina. Ali ja to ne mogu jer sam od tada izuzetno sazreo kao muzičar i umetnik. Inspiriše me savremena muzika umetnika koji stalno isprobavaju nešto novo jer od njih učim i postajem bolji. Zato sarađujem sa puno muzičara, da bih od njih učio i konstantno napredovao. Napredak je moja inspiracija.

Blender: Kada bi mogao da izabereš jednog hip hop artista na čijoj muzici si odrastao, sa kojim bi sarađivao ili nastupao, ko bi to bio?

Gramatik: Odrastao sam slušajući Wu-Tang Clan i oduvek sam želeo da napravim bit za njih. Ubrzajmo do 2015. godine: napravio sam pesmu sa Raekwon-om i izveli smo je uživo na najvećem američkom festivalu, „Coachella“. Mislim da tu želju konačno mogu da precrtam sa spiska. J Naravno, postoji puno muzičara sa kojima i dalje želim da sarađujem, ali se oni bave raznim žanrovima. Za sledeću godinu je dogovorena saradnja sa Tom Morello-m i Gary Clark Jr.-om. A ko zna šta tek sledi nakon toga.

„Svetac house zvuka poslat da preobrati neupućenu publiku koja obožava lažne idole“

Za Black Coffee-ja se kaže da je most izmedju dve zavadjene strane ili svetac house zvuka poslat da preobrati neupućenu publiku koja obožava lažne idole. Kako god ga razni ljudi nazivali jedna stvar je sigurna, on uporno pomaže spasavanju house muzike. Često se može čuti komentar da je do velikog uspeha došao lako preko noći, što nije sasvim tačno bez obzira na njegovo naglo izdizanje do statusa velike zvezde. Od rodjenja u Južnoj Africi od 1976. Nkosinathi Maphumulo (Black Coffee) izgleda kao da je pratio neku božansku stazu koja ga je dovela do ovog svetlog trenutka globalnog uspeha. Njegova muzička putešestvija započeta je univerzitetskim studijama džeza, takodje, bio je pevač afro-pop tria pod nazivom SHANA (Simply Hot and Naturally African), a zatim je 2003. primljen na Red Bull Akademiju koja je bila inicijalna kapisla njegove sadašnje veoma vruće i afričke karijere. Medju dosta stvari koje znate o gospodinu Maphumulo, ovu jako bitnu nikako ne smete da propustite, on je jedan od retkih koji svojim nastupima pomaže spasavanju bazičnih vrednosti haus muzike.

Coffee-jev zvuk ima prelepu posebnost jer sadrži neisiljenu afričku esenciju savršeno se uklapajući sa tradicionalnim house vajbom. Njegova muzika jeste Afrička ali bez klišea jer poštuje prošlost koju u isto vreme gura napred u sadašnjost i budućnost i baš taj pristup izdvaja njegov rad kao veoma drugačiji od većine drugih savremenika. Sa 5 studijskih albuma iza sebe i poslednjeg, nagradjivanog, albuma Pieces Of Me, nebrojanih singlova, veoma zgusnutog kalendara svetskim bukinzima i svog lejbla Soulistic Music, pravo je čudo da ovaj čovek ima vremena i da spava 🙂

Kada bi svoj zvuk trebao da opišeš gluvoj osobi, kako bi to uradio?

Deep house protkan prefinjenim perkusijama sa uvek prisutnim melodijama i vokalima.

Muzički si školovan i usko specijalizovan za džez muziku. Kakav to ima uticaj na tvoju produkciju i DJ karijeru?

Džezista sam u srcu, to je definitivno. Veoma volim soul i jazz muzičke uticaje i te elemente nezaobilazno implementiram u svoju muzičku produkciju. Po mom mišljenju upravo je to ono što održava i čini muziku večnom.

 

Koja je tvoja di džej filozofija, da li veruješ u pripremljene setove ili ih pak započinješ prazne glave?

Imajući ovu muzičku širinu mnogo mi je doprinelo u tome kakav pristup imam prema elektronskoj muzici bilo u produkciji ili dok sam u di žej pultu. Istina je da ja setove uvek započinjem prazne glave, ali ogromno iskustvo koje sam sakupio puštajući pred raznom publikom širom zemaljske kugle, a opet ostajući priseban i odan svojim korenima, odigralo je svoju ulogu i oblikovalo moje instinkte za čitanje i prilagodjavanje bilo kojoj publici ili situaciji.

 

Koje tri pesme bi izabrao kao one koje bi poneo na pusto ostrvo da slušaš do kraja života?

Text preuzet sa: www.magneticmag.com

Black Coffee-ja ćemo slušati u četvrtak 28. septembra u okviru Barutana closing weekend-a. Sve informacije povodom ovog dogadjaja možete isratiti preko facebook dogadjaja:

https://www.facebook.com/events/143081819619065/?ref=br_tf

Pet b2b pitanja o Drumcode etiketi za Iliju Djokovića i Nikolu Mihailovića

Beogradska publika ovog petka imaće priliku da čuje dva velika imena vodeće svetske tehno etikete Drumcode. Po prvi put svojom muzikom beogradskoj publici predstaviće se Enrico Sangiuliano i Ramiro Lopez.

Ilija Djoković i Nikola Mihailović ove večeri dele pult kao domaća podrška. Postavili smo im kratka pitanja i saznali njihova mišljenja o trenutnim techno tokovima vezanim za Drumcode brend i njegove artiste.

1. Iz kog razloga je Drumcode po vašem mišljenju etiketa broj 1 današnjice i zbog čega je ona vama drugačija od ostalih?

ILIJA: Osim prepoznatljivog zvuka koji forsira, Adam Beyer je uspeo i da okupi neke od najzvučnijih i najaktuelnijih imena sa svetske scene. Armijaj fanova, sold-out zurke,kao i okupacija svih mogucih chartova su samo neki od pokazatelja zasto je Drumcode najveća izdavačka kuća današnjice.

NIKOLA: Jer sadrži dobar broj odičnih tehno producenata kako mladjih tako istarijih koji svojim vrednim radom iz godine u godinu drže etiketu u samom vrhu.

2. Koji izvodjač je tvoj favorit iz Drumcode ekipe ?

ILIJA: Adam Beyer, Enrico Sangiuliano i Dense & Pika

NIKOLA: Dubspeeka

3. Ko je po vašem mišljenju sledeći Adam Beyer nove generacije?

ILIJA: Teško je uporedjivati nekoga sa Adamom jer od artista novije generacije niko nije toliko uspesan i jedinstven, ali ako nastavi ovim tempom, Enrico Sangiuliano ima potencijala da dostigne vrhunac u svojoj karijeri.

NIKOLA: Iz mog ugla to je Ilario Alicante

4. Traka kojom bi izdvoijo Enrico Sangiuliana i Ramiro Lopeza

ILIJA:

NIKOLA:

5. Zbog čega klaberi nikako ne treba da propuste ovaj dogadjaj?

ILIJA: Jako često nailazimo na statuse ili komentare na socijalnim mrežama u kojima se publika žali na ponavljanje stranih di džejeva. Osim toga što su jako kvalitetni Enrico i Ramiro će premijerno vrteti u Beogradu. Tako da, vidimo se u petak da se dobro provedemo! 😀

NIKOLA: Prvenstveno zbog ova dva jaka imena Drumcode etikete koja po prvi put nastupaju u Beogradu.

Karte za ovaj event možete kupiti na svim Eventim Serbia i GIGS TIX prodajnim mestima po ceni od 890rsd i 1390rsd (VIP).

Zenker Brothers: „Popularnost je postala važnija od muzike“

Povodom nasutpa Braće Zenker u Barutani 16. septembra popričali smo sa njima o njihovoj produkciji,  viziji muzike i  etiketi Ilian Tape. Uživajte!

 

To što ste braća, pored nesumnjivog talenta čini vas još interesatnijim publici. Je l muzika bila nešto što vas je zbližio, šta vas je tačno nagnalo na ovu prelepu saradnju i kako se to razvijalo tokom godina? 

Odrastali smo zajedno ali nas je Dariov odlazak iz mamine kuće odaljio sve dok nas muzika nije ponovo spojila. Oduvek smo imali istu ideju i viziju toga šta muzika treba da prenosi i od tog momenta sve je išlo prirodnim putem. Verovatno će tako i ostati  dok god mi ovo radimo.

 

U čemu je razlika, po vasem ličnom doživljaju, kad radite kao braća i kad radite odvojene setove?

            Veći je izazov kada puštamo zajedno jer onda moramo da improvizujemo pošto nikada ne znate šta će onaj drugi da pusti.  Raditi sam je totalno drugačija stvar jer gradiš mostove u glavi dok puštaš i možeš da planiraš u napred. Ovo sve se naravno uvek menja i i varira sa publikom.

 

Kada je reč o vašoj Ilian Tape etiketi, kako izgleda proces odlučivanja o tome šta objaviti?

            Stvari koje objavljujemo moraju da prenose osećanje koje obojica možemo da prepoznamo i sa kojim možemo da se povežemo. Veći je akcenat na vajbu trake nego na njenoj funkcionalnosti pa većina stvari koje objavljujemo odleže neko vreme dok nam ne prirastu za srce.

Kako uspevate da napravite tako čist i autentičan zvuk?

Mi smo obojica muzičke glave i gotivimo “hardware space”. Stalno menjamo stvari u studiju, nabavljamo nove mašine ili prodajemo opremu. To je zapravo beskonačno veliko polje eksperimentisanja. Pravljenje i objavljivanje muzike je takođe konstantan process koji ima svoje uspone i padove ali važno je truditi se i uz to ostajati iskren sve vreme.  Kada je reč o etiketi uvek smo otvoreni za muziku koja nas dodirne na bilo koji način.

 
Pročitajte: Ilian tape showcase zenker brothers i regen 16. septembra u Barutani!

 

Da li implementirate određenu životnu filozofiju kada producirate muziku?

            Ne zapravo, ali sve što nam se dešava u životu ide u studio u našem slučaju. Vreme provedeno u studiju je od suštinskog značaja za našu sreću. To je neprestani izazov koji na neki suludi načon postane i vaš zatvor.

 

Šta je to što izdvaja artista da biste ga vi prihavtili u svoju Ilian Tape porodicu?  

            Prvenstveno sopstveni zvuk, definitivno. Ali uvek tražimo nešto lično i autentično u muzici i pozitivne vibracije.

 

Prepoznali ste muzički integritet u jednom od naših najboljih di džejeva i producenata Milošu Pavloviću. Šta je izdvojilo njegov rad i vama privuklo pažnju?

Mi smo priajtelji sa Milošem dugi niz godina i oduvek smo voleli stvari koje on radi pa ga uključujemo u projekte lejbla što više možemo.

 

S obzirom na to da se vodite parolom “briga nas za hajp“ šta mislite o trenutnoj situaciji na globalnoj sceni elektronske muzike koja se većinski vrti oko hajpa?  

Hajp uvek dodje i prođe a mi smo oduvek želeli da stvaramo nešto što traje. Trendovi u muzici su često prevrtljive stvari jer proslave izvođače previše brzo da bi se izborili sa tim i stvorili čvrstu osnovu za svoju karijeru. Zato svedočimo čestoj pojavi da neki izvođači samo ispare sa scene posle nekog vremena brzog proslavljanja.

Neki hajpovi su opravdani a neki drugi se baziraju na imidžu i to deluje veoma proračunato sa novčanom podrškom. Popularnost je postala važnija od muzike. Postaje veoma predvidljivo i stoga dosadno.

 

Čuli smo da niste mogli da pojedete po porciju od deset ćevapa poslednji put kad ste bili u Srbiji, jeste li spremni za popravni?

Ko vam je to rekao? Mislim da smo pojeli čak svaki po 25 (smeh).

https://www.facebook.com/events/1172192122886455

Tehnika 8×8: Nakon 10 godina premijerno na Belgrade Techno Festival-u!

Devedeste godine važe za zlatno doba domaće scene elektronske muzike. Tada je sve počelo i na tim stubovima scena i danas stoji. Ko je bio deo toga sa radošću se priseća ovog perioda, a ko nije, sigurno je čuo priče o kultnim žurkama, sada već hramova klaberske kulture, Industrije, Omena, Akademije, Kolosa. I u tom talasu ludila i eksplozije pozitivne energije i nečeg novog što je obuzelo grad nastala je i Tehnika 8×8.

Godina za koju se vezuje početak ove poznate di-džej organizacije je 2000. kada su tri drugara Nesha Tehnika, Marko i Vlada, očarani muzikom, prepoznali miksanje kao poziv i upustili se u avanturu. Njihove karijere su započete u klubovima Barutana, Industrija i Omen, a žanr koji su negovali su tehno i house vešto pomešani sa ostalim muzičkim pravcima i stilovima. Ekipa se proširila 2004. kada su u familiju primili mladog Aleksandra Ivkovića. Organizovali su i žurke pod imenom Synthesis, a svojevremeno su pult delili sa velikanima elektonike poput Richie Hawtin, Josh Wink, Charles Siegling (Technasia), Monika Kruse, Marco Carola, Valentino Kanzyani, Ben Long i mnogim drugim. Sada nakon 17 godina od svog nastanka i 10 godina od poslednje svirke, okupljaju se ponovo specijalnim povodom. Nastupaće na Belgrade Tehno Festivalu i najavljuju đavolski dobru zabavu.

Koja ideja vas je okupila u sastav Tehnika 8×8?

Odrastali smo zajedno i istraživali muziku. Slušali smo Pop, Disco, Rock n Roll, Punk, Hip Hop, Klasiku i Jazz. Techno i house smo nabavljali na kasetama i bili smo oduvani miksevima Carla Coxa, Warlocka, Jeff Milsa i Laurent Garniera. Imali smo pristup maloj arhivi odličnih starih ploča raznih žanrova. Bili smo klinci i tih devedestih godina odrastanje u blokovima bilo je jako dosadno. Nekoliko najluđih klinaca odlučilo je da skupi kintu i naruči mix pult iz Engleske. Tako je sve počelo. Okupili smo se kada smo počeli da miksujemo i da putujemo u Budimpeštu po ploče, to nas je zbližilo. Inspirisani lokalniim jazz blues bandom koji su svoje probe imali redovno u garaži u komšiluku, iznajmili smo garažu i napravili mali di-džej studio u kome su svi mogli da radimo probe sa svojom muzikom u bilo koje doba dana ili noći.

Zašto baš ime Tehnika 8×8?

Sve je počelo u bloku 64 i tako smo smislili ime Tehnika 8×8: 8 puta 8 zbog bloka 64, a Tehnika zato šmo smo bili totalno ludi na gramofonima i efektima.

Kako je funkcionisao sastav Tehnika 8×8, je l to bio kolektiv gde su članovi radili u b2b formaciji ili ste radili i b2b2b ili čak i b2b2b2b?

Potpuno spontano. Back to back nam je nekako bio prirodan pa smo se kombinovali ali smo radili u dosta prilika i Back to back to back to back.

Kako je izgledala promocija žurki tada? Vi ste počinjali i razvijali se u vreme kada internet nije bio zastupljen, a još manje društvene mreže, čak su i mobilni telefoni bili retkost na samom početku?

Radio, televizija, flajeri i plakati. Kada se pojavio dial up internet počele su mailing liste ali to samo za tzv “nrdove” i hard kor fanove. Radio Beograd, B92 i Studio B bili su vrlo popularni pre svega zahvaljujuci dobrim autorskim emisijama. Najradije smo promovisali žurke na radiju ali bilo je i postera, plakata, bilborda i banderoli.

Kako su se ljudi družili, dogovarali, pronalazili, ostajali u kontaktu i tako dalje…

Imao si fiksni telefon i govornice, pa je bilo potrebno malo logistike ali se sve odigravalo malo spontanije.

Kada ste prvi put nastupali u Industirji i koji vam je najveći utisak o tom hramu ove kulture u Beogradu?

Prvi put kada je Tehnika 8×8 radila u Industriji bilo je 1999. godine što je bio sam kraj ere Industrije ali je žurka bila fenomenalna! Beskompromisni techno od 22h do 04h. Napravili smo i zastavu za tu priliku i okačili je iznad miks pulta. Pre tog događaja imali smo nekoliko odličnih gostovanja sa famoznim Teenage Techno Punks koja su bila nezaboravna. Industrija je bilo mesto gde su sve cool face izlazile, tu je dolazilo dosta poznatog sveta i sve je mirisalo na parfem a muzika je bila odlična. Stvarno puno lepih momenata, to je bilo najdraže mesto gde smo se okupljali devedestih godina.

Šta pamtite kao neku autentičnost vašeg sastava koja vas je definisala i dovodila publiku da vas sluša?

Skupljali smo dobre ploče, voleli smo da miksujemo na gramofonima i nismo bili isfolirani. Publici se to dopalo.

U to vreme pored Industrije bilo je aktuelno dosta klubova – Omen, Akademija, Kolos i noćni andegraund život bio je u jeku. Da li biste nam izdvojili neki interesantan momenat vezan za to?

Omen je bio mala Industrija, kultni kutak u srcu Beograda gde se uvek svraćalo pre i posle izlaska. Tamo smo puštali muziku radnim danima. Barutana i Kolos su bile letnje bine pa smo tamo provodili leta a zime u Industriji, Mondu, Akademiji i Domu omladine. Bilo je puno klubova da ne nabrajamo.

Da li je bilo razlike u publici koja se vrtela po klubovima ili su svi išli svuda? Pošto nam se čini da danas beogradski noćni život drugačije funkcioniše. Ekipe su vezane i da kažemo verne određenom klubu.

To se u suštini ne menja. Potrebno je da se slože neke kockice. Dobra muzika, ambijent, zvuk i ekipa su dobitna kombinacija i to se nikada ne menja.

Koja vaša žurka vam je ostala zapečaćena kao najbolji provod ili najjači set koji ste izvrteli?

Najjači set “Synthesis 3” na Kalemegdanu, tri gramofona, “Italo” skandinavski techno. Najjača žurka – Thomas Krome u SKC-u i Adam Beyer na Topčideru.

Neki od vas su promenili životni poziv, neki od vas su ostali u muzici, posle koliko godina je ovo ponovno okupljanje, da li se radujete i šta možemo da očekujemo?

Ovo je stvarno jubilarna prilika da se okupimo posle skoro 10 godina. Većina nas je promenila pozive ali smo nastavili da slušamo i razmenjujemo muziku i da pratimo događaje i dešavanja na globalnoj i lokalnoj sceni. Pripremamo double back to back sa izvrsnom selekcijom techna i housa. Potrudićemo se da bude što spontanije, kao nekada.